Obezbeđuje dobar ukus jela, ali i zdravlje

Biber (Piper nigrum) je začin koji se, uz so, najčešće koristi za supe, čorbe, predjela, salate, jela od mesa i povrća, zimnicu. Jedino su poslastice „osigurane“ da će se ovaj začin retko koristiti prilikom njihovog spremanja.

Ljutina bibera potiče od piperina, kojeg u zrnu ima između 4,6 i 9,7 odsto, dok je kod belog bibera taj procenat nešto veći. Aroma potiče od rutondona, koji može da se nađe i u drugim začinima: majoranu, origanu, ruzmarinu, bosiljku.

Postoji nekoliko varijanti bibera: beli, crni, zeleni, crveni. Beli ima nešto blažu aromu od crnog bibera, a smatra se i da je zdraviji. Ostale varijante nisu različite vrste bibera - sve je to isti Piper nigrum - ili oljušten (beli) ili ubran kao potpuno zreo ili, pak, nezreo plod.

Baš kao što je to slučaj sa drugim začinima, i biber ima veliku primenu u kulinarstvu i u tradicionalnoj, narodnoj medicini. Za crni biber se kaže da je delotvoran protiv zatvora, dijareje, uhobolje, gangrene, kile, problema sa srcem i varenjem, ujeda insekata, nesanice, bolova u zglobovima, zubobolje i problema sa jetrom i plućima.

Savremena medicina ovakva tumačenja ne priznaje, ali postoje indicije da biber ima izvesnih lekovitih svojstva, zbog čega se nalazi u nekim preparatima.

Piperin, aktivna supstanca iz bibera, podiže nivo apsorpcije selena, vitamina Be, beta karotena, kao i drugih važnih nutrijenata. Piperin podstiče termogenezu lipida, ubrzava energetski metabolizam u telu i pojačava proizvodnju serotonina i endorfina u mozgu.

Zbog iritirajućeg dejstva na creva, ne bi trebalo da ga koriste oni koji su imali operacije na organima za varenje i osobe sa čirom.