Kralj bašte prija nepcu i čuva zdravlje

Osim prijatnog ukusa, očaravajućeg mirisa i lepog izgleda, što mu je obezbedilo sigurnu poziciju u kuhinji, bosiljak (Ocimum basilicum) ima osobine zbog kojih ga i nutricionisti i lekari vole.

Smatra se da je poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipćani još pre više od 5.000 godina. Prema pisanim podacima, ovu biljku u Evropu su, oko 12. veka, doneli monasi.

Aromatično bosilje od pamtiveka se koristi za verske obrede, kao začin, ali i kao odličan prirodan saveznik pri vraćanju narušenog zdravlja. Zbog korisnih sastojaka upotrebljavaju se stablo, grančice, listovi i cvetovi.

Kralj bašte bogat je lekovitim sastojcima i supstancama poput biljnih vlakana, glikozida, eteričnih ulja, kamfora, metil-kavikola, mineralnih soli, saponina, tinol-lineola, cineola.

Upotrebljen kao začin, bosiljak daje ukus jelu, poboljšava varenje teške hrane i čuva je od kvarenja.

Kulinari ga preporučuju kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. Neizostavan je u mediteranskoj kuhinji za pripremanje preliva, a najbolji je u timu sa paradajzom.

Lekovitost bosiljka posebno dolazi do izražaja pri suzbijanju akni, kod lečenja anksioznosti, astme, bolesti bešike i mokraćnih puteva, bolesti jetre, bolova u mišićima, migrene, gnojnih čireva, bolova u želucu, depresije, dijareje, ekcema, menstrualnih problema, prehlade i gripa, problema sa cirkulacijom, raznih infekcija.

Najčešće se koristi čaj od bosiljka (listovi ne treba dugo da stoje u vreloj vodi), ali ne bi trebalo zaboraviti ni ulje, podsećaju stručnjaci, koje je delotvorno u rešavanju problema sa kožom.

Bosiljak deluje kao sedativ, može da umanji bolove, a dobar je i protiv grčeva.

Zbog sedativnog dejstva ne preporučuje se trudnicama u početku trudnoće ni bebama.