Autotransplantacija, spas za hronične rane

Hronične rane su sve one koje traju duže od dve nedelje intenzivnog lečenja. Najčešće se leče konzervativno u zavisnosti od toga kakav je obim, površina rane i koji je njen uzrok.

U Srbiji oko 60.000 pacijenata ima neku hroničnu ranu. Najčešće su to rane nastale od oboljenja perifernih krvnih sudova, opekotina, dijabetesa, trauma.

Postoje rane koje mogu da zahvate kožu, potkožno tkivo. One zahtevaju dugotrajno lečenje i u poslednje vreme se koriste oblozi.

„To su obloge koje na sebi imaju i lekovite supstance, za pacijente su veoma komforne, ne lepe se za rane, kao što se to dešava sa nekim oblogama koje su ranije korišćene, poput gaze i zavoja", kaže Vesna Rakić, hirurg Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije naglasivši da je za pacijente manje bolno skidanje takvih obloga.

Kod komplikovanih rana, potrebne su operacije ili manje rekonstrukcije. Najčešće se primenjuje autotransplantacija.

„Operacija se izvodi uzimanjem tankog sloja kože, zapravo pokožice sa samog pacijenta i prenosi se ta pokožica na otvorenu ranu", objašnjava doktorka Rakić dodajući da mesto odakle se uzme uzorak pokožice zarasta za sedam do deset dana.

Lečenje hroničnih rana zahteva veća materijalna sredstva, upotrebu antibiotika, zavoja, dugotrajno odusustvo s posla, a sve to menja kvalitet života.

Pacijenti lutaju po bolnicama umesto da budu usmereni na hirurge-plastičare. Upravo zbog toga, ukazuju lekari, potreban je centar za rane.