Odmaknite se od ekrana!

Nije tajna da lideri u tehnološkom biznisu žive od broja prodatih „gedžeta" ili pregleda njihovih veb-sajtova. Neki od njih, poput Stjuarta Kraba, jednog od direktora „Fejsbuka", ipak poručuju da se, s vremena na vreme, treba odmaknuti od kompjuterskog ekrana i isključiti mobilni telefon.

Ovakav stav je odskoro prisutan u vrhu kompanija poput „Fejsbuka". Preciznije, konstantna potreba da proveravamo da li su nam stigle poruke, mejlovi ili šta je novo na onlajn društvenim mrežama postala je prava fizička zavisnost koja može da našteti našem društvenom životu, radnoj sposobnosti i društvenim interakcijama.

Stjuart Krab je taj sindrom uporedio sa žabom koja, ukoliko je najpre stavite u hladnu vodu, neće osetiti rast temperature i - uginuće.

„Svako bi trebalo da se zapita koliki tačno uticaj na nas imaju društvene mreže i koliko vremena provodimo na njima", istakao je Krab.

Ipak, ako nam i čelnici Silicijumske doline poručuju da smanjimo upotrebu njihovih proizvoda, lako nas mogu zbuniti njihovi motivi. Soren Gordhamer je jedan od njih, a uz to je i organizator godišnje konferencije „Vizdom 2.0" (Wisdom 2.0), čiji je cilj da pomogne učesnicima da pronađu ravnotežu u današnjem digitalnom svetu.

Prva faza, takozvana „faza medenog meseca", završena je, smatra Gordhamer, i sada se treba okrenuti budućnosti i posledicama vrtoglavog tehnološkog napretka.

Na toj konferenciji, održanoj u februaru, osnivači „Tvitera", „Fejsbuka", „Ibeja" i sličnih sajtova, kao i menadžeri „Majkrosofta" i „Gugla", razgovarali su sa stručnjacima u polju joge, meditacije i drugih tehnika opuštanja. Takođe su diskutovali o tome mogu li se njihove kompanije smatrati odgovornim za rastuću zavisnost od interneta.

Šta na sve ovo kaže medicina? Peto izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, koje izlazi sledeće godine, najverovatnije će kao dodatak klasifikaciji mentalnih bolesti uvrstiti i „prekomerno korišćenje interneta".

Istraživači veruju da će taj postupak stručnjaka skrenuti pažnju da takvo stanje postoji, ali dodaju da je potrebno još dokaza da bi se ovo smatralo pravim psihičkim poremećajem.

Gordhamer smatra da Silicijumska dolina nije odgovorna za to što ljudi toliko vole njihove proizvode, koji su danas popularni poput brze hrane. Ne možemo kriviti „Mekdonalds" za to što pravi hranu koja je toliko ukusna, zar ne?

Skot Krijens, direktor kompanije „Džuniper netvorks", saglasio se sa  Gordhamerom. 

„'Gedžeti' nas mame upravo zbog najprimitivnijih ljudskih potreba, a to su potrebe za povezivanjem i međusobnom interakcijom", objasnio je Krijens.

U želji da poboljšaju kvalitet vremena koje njihovi radnici provode na poslu, mnoge kompanije u Dolini organizuju seminare na kojima ih uče pravilnom disanju i meditaciji.

Keli Mekgonigal, psiholog-predavač na Medicinskom odseku pri Univerzitetu „Stenford", često razgovara sa liderima velikih kompanija o pitanjima tehnološke dominacije našim životom. Profesorka, takođe, veruje da su „gedžeti" među glavnim okidačima stresa, jer stvaraju konstantan osećaj grča i neizvesnosti.

Danas je sasvim normalno, istakla je profesorka Mekgonigal, da su ljudi oko nas razvili patološku vezu sa svojim „napravicama", koje su ih zarobile.

Iako „Gugl", koji je vlasnik sajta Jutjub, zarađuje više ukoliko su ljudi duže na mreži, Ričard Fernandez, jedan od direktora, smatra da poslovanje kompanije nije bazirano na destruktivnom ponašanju posetilaca. Korisnici, uveren je Fernandez, treba da razviju svojevrstan unutrašnji kompas koji će im pokazati pravi balans između života na mreži i van nje.

„Ključan je prostor koji sebi obezbedimo za 'oflajn' aktivnosti. U suprotnom će nas tehnologija 'pojesti'", zaključio je Fernandez.