Ishrana u hladnim danima

Tokom ekstremno hladnih dana ne treba smanjivati energetski unos u organizam, jer su njegove potrebe zbog niskih temperatura veće nego uobičajeno, rekla je načelnica Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, Vesna Pantić-Palibrk.

Što je duža izloženost spoljnim niskim temperaturama, energetske potrebe su veće, jer se metabolizam, odnosno kalorijska potrošnja pojačava kako bi organizam održao neophodnu telesnu temperaturu i normalno funkcionisao, navela je načelnica u saopštenju dostavljenom medijima.

Osnovne preporuke za ishranu zato se, kako je navela, ne razlikuju bitno od osnovnih preporuka za pravilnu ishranu, ali obroci treba da budu jači u odnosu na uobičajenu ishranu.

Raspodela obroka treba da bude pravilna - ujutru je obavezno doručkovati i hranu pravilno podeliti u tri „glavna" obroka, uz jednu do dve voćne užine dnevno.

Doktorka Pantić-Palibrk je naglasila i da ishrana treba da bude raznovrsna, kao i da treba davati prednost sezonskom voću i povrću - pomorandžama, mandarinama, grejpfrutu, naru, kiviju, jabukama, brusnicama, bundevama, kupusu, paprikama, peršunu...

Ona je podsetila da cink, kojim su bogate riba, jaja, mleko i žitarice, takođe ima važnu ulogu u borbi protiv infekcija, kao i da se namirnice bogate flavonoidima - crveni luk, šargarepa, brokoli, crveno i narandžasto voće, orasi, mahune, jabuke, kruške preporučuju u hladnim danima.

Potrebno je jesti i beli luk, ren, bundevu i krompir, pasulj, grašak, meso, ribu, jaja, žitarice i proizvode od žitarica, a pri izboru mesa prednost treba dati nemasnom mesu - pilećem, ćurećem, telećem.

Pošto je tokom zimskog perioda kraći boravak na suncu i manja produkcija vitamina D, potrebno je unositi više kalcijuma kroz mleko i mlečne proizvode, ali i dovoljno tečnosti, posebno sokove od sveže ceđenog voća, čajeve, tople supe i čorbe.

Preporučuje se izbegavanje hladnih napitaka.