Spomen-soba u čast Fejata Sejdića, legende Bojnika

Od pradedine trube se ne odvaja. Otac Nebojša i deda Zoran malog Viktora nadgledaju kako bi što bolje uvežbao akorde čuvene pesme Dirlada, koja je opevala Fejata Sejdića.

„Ovo je truba od deda Fejata i ja sad učim da sviram o njemu“, kaže Viktor Sejdić.

Sejdići ne sumnjaju da će Viktor krenuti stazama svog pradede kojima sada ponosno koračaju sin i unuk. Fejat je otišao u legendu pre dve godine, ali uspomene su još žive.

„Znao je da radi sa ljudima i znao je kad treba i kako treba da naplati, kad ne treba da naplati svirke, dešavanja i ispraćaje u vojsku, svirao je džabe“, navodi Nebojša Sejdić.

Leskovački novinar Aleksandar Davinić koji je bio producent i menadžer orkestra Fejata Sejdića i danas se u razgovoru sa svojim prijateljima seća nezaboravnih druženja sa Fejatom.

„U Skoplju tonski snimatelj je Aleksandar Toše Panajotov koji je nekoliko dana ranije završio snimanje ploče Lipe cvatu 'Bjelog dugmenta'. Toše nije mogao da veruje da za 20 sati jedan duvački orkestar pošto se zna da trubači ne znaju note odsvira, izmontira i remiksuje ceo album“, priseća se Aleksandar Davinić, producent i menadžer.

Gde god da je išao Fejat je uvek ponosno isticao da je iz Bojnika. Kako bi se odužila svom velikom sugrađaninu, lokalna samouprava planira da ove godine organizuje festival Fejatu u čast i otvori spomen-sobu koja će biti sastavni deo budućeg zavičajnog muzeja.

„Želja nam je a imam dogovor i sa ministrom kulture da to bude revijalnog karaktera i da bude u prvo polovini jula meseca“, ističe predsednik opštine Bojnik, Nebojša Nenadović.

Fejat Sejdić je ponos njegove porodice i njegovih Bojničana, bez obzira na to kojoj veri i naciji pripadaju. Jer on je bio građanin sveta. Nije svirao kako bi preživeo, već da bi otišao u legendu. Zbog toga je bio i ostao kralj trube.