Privatni avioni, žurke i nobelovci: bizarni svet Džefrija Epstajna

Svi aspekti uzbudljivog života nedavno preminulog američkog poslovnog magnata, Džefrija Epstajna, dobro su dokumentovani u javnosti. Imao je privatno ostrvo na Američkim Devičanskim ostrvima i kretao se u svetu bogatih i moćnih ljudi, uključujući Klintona, Trampa, Vudija Alena, Larija Berda i princa Endrjua.

Međutim, jedan deo njegovog glamuroznog života ostao je nedovoljno poznat javnosti. Epstajn je voleo da bude okružen i uglednim naučnicima, profesorima sa Harvarda, višestrukim dobitnicima Nobelove nagrade, značajnim autorima, i to gotovo isključivo muškarcima.

Često je organizovao raskošne večere u svom stanu na Menhetnu na koje je pozivao vodeće svetske naučnike, ali i ljude iz sveta mode i manekenstva.

Jedan od naučnika, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao je magazinu Slejt da na ovim večerama gotovo nije bilo interakcije između ove dve grupe gostiju.

„Epstajn bi ponekad prišao grupi s leve strane i postavio neko naučno pitanje, a zatim bi se okrenuo udesno i zamolio manekenku da mu pokaže svoj portfolio“, kaže anonimni naučnik.

Magazin Slejt tvrdi i da je tokom tih večeri znala da se pojavi mlada službenica koja bi prišla domaćinu i masirala mu vrat dok je on razgovarao sa svojim gostima.

Kada je na svom privatnom ostrvu 2006. godine okupio 21 fizičara koji se bave problemima gravitacije, neki od prisutnih su posvedočili da su se na ostrvu uvek nalazile i po tri do četiri mlade žene.

Epštajnova orbita naučnika

Epstajn je bio i redovan gost na godišnjim skupovima koje je organizovao Džon Brokman, agent koji je zastupao najznačajnije autore, poput Stivena Hokinga i Džareda Dajmonda. Fizičar Mari Gel-Man dobitnik Nobelove nagrade koji je otkrio kvark i koga je zastupao Brokman, zahvalio se Epštajnu na finansijskoj podršci u svojoj knjizi The Quark and the Jaguar iz 1995. godine.

Prema navodima Njujork tajmsa, na listi naučnika koji su se kretali u Epstajnovoj orbiti, pored Stivena Hokinga, bili su i paleontolog i evolutivni biolog Stiven Džej Gold, neurolog i jedan od najpopularnijih autora, Oliver Saks, zatim molekularni biolog Džordž Čerč koji je radio na projektu identifikacije gena kako bi stvorio superčoveka i teorijski fizičar, nobelovac, Frenk Vilček sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT).

Epstajn je sebe nazivao „filantropom nauke“ i donirao je velike sume novca institucijama poput Harvarda, MIT-a i Instituta Santa Fe. U jednom trenutku, navodno, je davao čak 20 miliona dolara godišnje za finansiranje naučnika. Neke institucije i istraživači, poput MIT-a, prema pisanju Bazfida, nastavili su da uzimaju Epstajnov novac čak i pošto je prvi put osuđen 2008. godine.

Mnogi se kaju

Džoi Ito, direktor svetski poznate medijske laboratorije MIT-a, izvinio se prošle nedelje zbog prihvatanja donacija za laboratoriju i vlastite projekte.

„Snosim isključivu i potpunu odgovornost što sam doneo pogrešnu procenu. Duboko saosećam sa svim žrtvama, i izvinjavam se njima, ali i celokupnoj naučnoj zajednice što sam takvu osobu doveo u vezu sa njima“, naglasio je Ito.

Prošlog meseca je i Džena Maršal, portparolka Institura u Santa Feu, navela da su donaciju od 25.000 dolara koju je kompanija Epstajn uplatila 2010. godine, preusmerili na fondaciju koja radi sa žrtvama trgovine ljudima.

Međutim, i nekoliko godina posle pravosnažne presude protiv Epstajna 2008. godine, časopisi poput Forbsa, Nacionalne revije i Hafington posta objavljivale su članke o njemu hvaleći ga kao nesebičnog filantropa i promotera nauke. Nijedan od članaka nije govorio o njegovoj kriminalnoj prošlosti. Posle tekstova u Njujork tajmsu koji su tvrdili da su svi ovi članci bili deo marketinške kampanje kojom je Epstajn pokušavao da popravi svoj imidž, svi navedeni članci su brisani ili ispravljani.

Naučna uverenja Džefrija Epstajna

Njujork tajms je pored toga vrlo detaljno istražio i Epstajnova naučna uverenja. Novinari Tajmsa su otkrili da je bio fokusiran na „transhumanizam“ – uverenje da se ljudska vrsta može usavršiti metodama genetskog inženjeringa i veštačke inteligencije. Inače, ideje transhumanizma su u bliskoj vezi i sa eugenikom.

Dugo se govorilo da je još početkom 2000-ih, Epstajn želeo da oplodi što više žena kako bi proširio svoje gene. Nekoliko sagovornika reklo je novinarima Njujork tajmsa da je planirao da svoj ranč u Nju Meksiku koristi kao bazu za ovaj projekat.