Džek Dimić: Porazi su me očeličili

Najtraženiji Srbin u Americi, Željko Dimić, rođen je u Bosanskoj Dubici. Sa 18 godina došao je u Beograd sa željom da upiše glumu, ali nije uspeo.

„Onda je došao ovaj nesrećni rat pa sam ja odlučio da odem. Prvo sam se obreo u Evropi. Proveo sam dve, tri godine u Češkoj i Švedskoj i konačno stigao do Njujorka 1996. i upisao se na akademiju 1997. godine. Prvi čas glume sam imao u 32. godini“, priseća se Željko gostujući u Jutarnjem programu.

U Njujorku je primljen kao student glume na Institutu za film i teatar na kome su strudirali i Al Pačino i Dastin Hofman. Do sada je ostvario preko 80 uloga na filmu, televiziji i pozorištu na četiri jezika i četiri dijalekta na engleskom jeziku.

Gledali smo ga u naslovima kao što su Red i zakon, Havaji 5-0, Kasl, Odstrel, Lilihamer, Si-Es-Aj, Elementarno, Startap, Crna lista, Teslin narod i Brain dead.

„Bio sam njihov student a moj engleski je bio na veoma niskom nivou, no zahvaljujući divnoj profesorki Li Dilan, profesorki dijalekata, koja je radila sa mnom uporno, i ja sam se trudio da radim i to se svelo na ponavljanje svake reči po 500 do 600 puta dnevno dok ona ne izađe onako kako ona želi da treba bude. Zahvaljujući tome do sada sam imao šest uloga likova rođenih Amerikanaca“, objašnjava Džek Dimić.

Upravo ova upornost omogućila mu je da uspe u Holivudu i da prevaziđe šablonske uloge koje obično dobijaju glumci neameričkog porekla.

Džek Dimić je u Beograd došao direktno iz rodne Bosanske Dubice gde je sinoć izveo svoju monodramu Oj, živote, koju je imala prilike da vidi i beogradska publika.

„Sinoć sam u rodnom gradu izveo predstavu kao poklon svojim dragim roditeljima, Vlatku i Bosi, za 65 godina braka. To mi je bio najdraži izlazak na scenu u životu“, kaže poznati glumac na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.