„Krik“ prirode ili čoveka

Ovo delo spada u najprepoznatljivija svetska dela u umetnosti i smatra se Mona Lizom novog doba. Mnogi su mislili da je na ovoj slici prikazan čovek koji vrišti. No, istoričari umetnost sada opovrgavaju taj ustaljeni stav, prenosi Si-En-En.

„Na slici Krik, Munk se priseća spektakularnog zalaska sunca u Oslu koji je nebo i oblake obojio dramatičnom crvenom bojom. Crveno, krvavo nebo kod njega je izazvalo osećaj anksioznosti koji je on nastojao da prikaže. Ovo delo je odraz njegovog raspoloženja“, objašnjava Džulija Bartrum, kustoskinja izložbe posvećene Edvardu Munku u Britanskom muzeju u Londonu.

Postoji četiri verzije ove slike koje se nalaze u raznim muzejima i privatnim zbirkama. Britanski muzej u Londonu će izložiti crno-belu litografiju na kojoj je Munk na nemačkom jeziku napisao da je kroz prirodu osetio veliki krik.

„Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu. Video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji produžili, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom“, zabeležio je Munk.

Džulija Bartrum ističe da je zbog jakog emocionalnog utiska koji slika ostavlja, posmatraču lako da pogrešno protumači umetničko delo.

„Možete to povezati sa trenutnim raspoloženjem. Svako je imao takve trenutke očaja“, objašnjava kustoskinja.

Godinama je ova slika korišćena i u političkim kampanjama, iako je Munk kroz nju izražavao lične emocije i nije nameravao da je koristi kao javnu poruku. Bartum naglašava da je Munk tokom života vrlo insistirao na privatnosti i često je strahovao da je izgubio kontrolu nad svojim radom.

Rad na izložbi posvećena Edvardu Munku u Britanskom muzeju u Londonu trajao je pet godina. Izložba će biti otvorena od 11. aprila do 21. jula.