Polunjin: „Nisam frontmen, ali sam primoran da to budem“

I dalje isti dečak iz Hersona u Ukrajini, kako sebe vidi Polunjin, oseća vezu sa Nižinskim kroz vreme i prostor.

„Sličnost mog i života Nižinskog je velika. Mi, baletski igrači izgramo na sceni, upoznajemo različite ljude, bogate i one manje bogate. A Nižinski se bolje osećao sa običnim ljudima. Što se tiče igre – često izvodim njegove pokrete, pa cak i cele koreografije“, ističe Polunjin.

Priznaje da je razmišljao o tome da bi u budućnosti neko mogao da igra njega, kao što to on sada čini u liku Nižinskog.

„Razmišljao sam o tome jer sada igram Nižinskog. A onda sam pomislio – ko bi to ikada radio. Ako mogu da inspirišem ljude, a to je ono zašto igram, i da ih iniciram da osećaju, onda sam uspeo“, objašnjava Ukrajinac.

Polunjin, poznat po visokim i zadržanim skokovima u vazduhu i po tome da stvara nove pokrete.

„Deo sam sadašnjice. Sada živim. Ne želim da budem deo vremena kraljeva i kraljica. Osećam ono što interesuje današnju publiku. To može biti i di-džej muzika, rok, rep - i to unosim u balet“, kaže Polunjin.

Igrao je i u filmovima Ubistvo u Orijent ekspresu i Crveni vrabac. Uz brojne tetovaže, ponekad i neprimerene izjave, javnost ga vidi kao buntovnika, a kolege kao stidljivog.

„Na volim da budem frontmen, volim da budem posmatrač, a sve što radim mora biti pod reflektorima, jer moj glas mora da se čuje. Treba da promenim stvari. To radim zbog drugih, ali me to iznutra ubija“, ističe Polunjin.

Na pitanje zašto je odabrao Srbiju, baletan kaže da ga je život doveo u ovu zemlju.

„Srbi širom sveta su mi pomogli. Mislim da je osnova srpske prirode iskrenost. Srbi uvek, pre nego što nešto urade, promisle da li je to ispravno ili ne, makar i patili zbog toga“, dodao je Polunjin.