Pronalazaču DNK oduzete počasne titule zbog rasizma

Votson, koji je zajedno s Fransisom Krikom otkrio strukturu DNK 1953. godine, rekao je u dokumentarcu da su geni odgovorni za razliku u inteligenciji između belaca i crnaca.

Kold Spring Harbur Laboratorija (CSHL) osudila je komentare Votsona koji je bio direktor te laboratorije od 1968. do 1993. godine.

Laboratorija je saopštila da „nedvosmisleno odbacuje neutemeljena i bezobzirna lična stanovišta“ koje je dr Džejms Votson izneo i dodala da su njegove izjave „za svaku osudu i da nemaju veze sa naukom".

Kako se navodi, laboratorija osuđuje zloupotrebu nauke da bi se opravdale predrasude.

Niz Votsonovih rasističkih izjava

Votson je prethodno britanskom listu Sandej tajms 2007. godine rekao da je „bio duboko zabrinut za budućnost Afrike jer se sve naše socijalne politike temelje na činjenici da je njihova inteligencija kao i naša, dok istraživanja pokazuju suprotno“.

Naučnik je dodao da, iako se nadao da su svi ljudi jednaki, „ljudi koji zapošljavaju crnce ustanovili su da to nije istina“.

CSHL ga je zbog tih izjava lišio svih administrativnih dužnosti, ali mu je zadržao počasne titule sve dosad.

Dok se Votson izvinio za izjave iz 2007. godine, u dokumentarcu Američki velikani: dekodiranje Votsona prikazanom 2. januara rekao je da nije promenio svoje mišljenje.

Bila je to poslednja u nizu rasističkih i ksenofobnih izjava koje su obeležile Votsonovu karijeru.

Britanski Sandej telegraf preneo je 1997. godine njegovu izjavu da bi ženama trebalo dopustiti da abortiraju bez obzira na razlog, „i u slučaju da fetus nosi gen za homoseksualnost“.

Na predavanju 2000. godine, Votson je govorio o tome da postoji veza između telesne težine i ambicioznosti ljudi, kao i između boje kože i seksualne veštine.

„Zato su latinoamerikanci dobri ljubavnici“, rekao je Votson, prema Asošijeted presu, koji je citirao ljude koji su bili na predavanju.

„Nikad niste čuli za engleskog ljubavnika. Samo za 'engleskog pacijenta“, dodao je tada Votson.

U britanskom dokumentarcu iz 2003. godine, Votson je sugerisao da je glupost genetska bolest koju treba lečiti.