Preminuo legendarni reditelj Bernardo Bertoluči

Miljenik filmofila širom sveta rođen je u Parmi u imućnoj porodici. Otac mu je bio poznati pesnik i pisac, a takođe je radio kao filmski kritičar.

Inovativnim i hrabrim načinom snimanja uticao je na generacije filmadžija. Bio je ponosni marksista i ateista. U svojim filmovima često se bavio političkim, filozofskim, socijalnim pitanjima kroz seksualnost i izuzetno lične priče protagonista.

Poslednji kineski car jedno je od remek-dela filmske umetnosti. Bertoluči je potpuno zasluženo tim filmom osvojio devet Oskara (film je pobedio u svim kategorijama u kojima je nominovan). Bio je prvi, a za sada je i jedini Italijan sa statuetom za najboljeg režisera.

Konformista, Poslednji tango u Parizu, Sanjari, Dvadeseti vek, Mali buda, Ukradena lepota su ostvarenja kojima je Italijan zauvek promenio sedmu umetnost.

Po mnogima najveći italijanski reditelj, Bertoluči je jedan od retkih koji su uspeli da premosti jaz između evropske i holivudske filmske scene.

Od brojnih međunarodnih priznanja, Bertolučiju je 2011. godine uručena i Zlatna palma tokom otvaranja Kanskog festivala.

Skoro pola veka bio je u braku sa Klare Peplo, britanskom scenaristkinjom, producentkinjom i rediteljkom.

Kusturica: Bertoluči je karakteristika bioskopa s velikim platnom

Proslavljeni reditelj Emir Kusturica rekao je da je ono što je Bernardo Bertoluči uradio bilo doticanje neba jedne vrste umetnosti.

„I utoliko je on upravo karakteristika bioskopa sa velikim platnom, a to nije malo“, rekao je Kusturica za agenciju Srna povodom smrti italijanskog režisera.

Kusturica je istakao da je njegov razvoj ukazivao da je reč o jednom od najvećih umetnika u posleratnoj Evropi.

„Njegov razvoj, koji je, što se mene tiče, kulminirao u 20. veku, bio je vrhunac i spoj literature, slikarstva i filma koji je postajao autentičan izraz. Mislim da je to bio vrhunac evropske kinematografije uz Federika Felinija i sve druge dobre autore“, rekao je Kusturica.

Smatra da je u slučaju Bertolučija to bilo najizraženije, jer je on bio izuzetno politički aktivan i jedna vrsta one stvarne levice koja je, kako kaže, sve donedavno postojala kao politički pravac.

„Ono što je on postigao u toj istinitoj priči gde su se sudarili italijanski seljaci, italijanski komunisti sa onim što je predstavljao odlazeći fašizam, i vile kojima su iznabadali ove koji su predstavljali taj poraženi sistem, bila je jedna, rekao bih, andrićevska slika sveta. Jedan svet se slomio, drugi uspostavio, a da nije našao svoj pravi put“, istakao je Kusturica.