Ajnštajnovi putopisi prepuni rasističkih stavova i stereotipa

Dnevnici pisani između oktobra 1922. i marta 1923. godine opisuju Ajnštajnova iskustva na putovanjima po Aziji i Bliskom istoku.

U njima Ajnštajn više puta pravi negativne generalizacije. Tako, primera radi, Kineze naziva „marljivim, prljavim i tupim“.

Ovo je prvi put da su dnevnici objavljeni samostalno, u izdanju Univerziteta Prinston i to pod nazivom The Travel Diaries of Albert Einstein: The Far East, Palestine, and Spain, 1922-1923.

Ajnštajn je tada putovao od Španije do Bliskog istoka, zatim do Šri Lanke da bi putovanje okončao Kinom i Japanom.

Fizičar u dnevniku opisuje dolazak u Port Said u Egiptu i susret sa „istočnjacima svih boja, koji kao da su došli iz pakla.

Osim toga, piše o Kolombu na Cejlonu (tadašnjoj Šri Lanki) opisujući da ljudi tamo „žive u velikoj prljavštini i užasnom smradu“, kao i da „malo rade i malo im treba“.

U dnevnicima poznatog naučnika najteži komentari rezervisani su za Kineze. Prema pisanju Gardijana, Ajnštajn za kinesku decu kaže da su „bez duha i tupa“ i ističe da će biti „grehota ako Kinezi zamene sve ostale rase“.

Kineze takođe naziva „specifičnom nacijom nalik krdu“ i „više robote nego ljude“. Onda nastavlja da tvrdi da ima „malo razlike“ između Kineza i Kineskinja, pitajući se kako muškarci „nisu sposobni da se odbrane od fatalne privlačnosti žena“.

Takvi komentari su u velikoj suprotnosti sa njegovim kasnijim stavovima tokom života u SAD, gde je izbegao 1933. godine iz Nemačke kada su nacisti došli na vlast.

Ostao je upamćen ne samo kao briljantni naučnik već i veliki zagovornik zaštite ljudskih prava, a rasizam je, u govoru 1946. godine, nazvao „bolešću belaca".