Nele Karajlić: Svet se pretvorio u ringišpil koji se sve brže vrti!

Karajlić je multimedijalni umetnik čiju su rokenrol i televizijski opus bili veoma popularni u Jugoslaviji neosredno pred njen raspad.

Čuveni televizijski formati objedinjeni u Top listu nadrealista sa jakim uticajem britanskog Letećeg cirkusa Montija Pajtona, postali su obavezna „lektira“ autentičnog sarajevskog humora širom SFRJ.

Kasnije se Karajlić oprobao kao kompozitor filmske muzike i autor nekoliko pozorišnih eksperimenata.

Posle književnog prvenca Fajront u Sarajevu sada se u knjižarama našla knjiga Solunska 28, za koju Karajlić kaže da nastajala na temelju istorijske činjenice da je njegov pradeda podigao kuću baš na toj adresi.

„Solunska ulica je skrajnuta u odnosu na centar Beograda.. Čak i na Dorćolu nije dominantna... Ta kuća na broju 28 je delila sudbinu Beograda i naroda koji je u njemu živeo. Za razliku od Fajronta u Sarajevu koji bi trebalo da je romansirana biografija u kojoj sam ja pokušao da budem mudriji nego što je svojstveno rokerima, ovo je klasičan roman...“, rekao je Karajlić.

Prema njegovim rečima na samom početku pisanja tog romana imao je osećaj da stvara klasičan roman 19. veka...

„Kada sam shvatio da je forma zapravo sitan vez, da je dramaturgija poput šara na pirotskom ćilimu, bilo mi je jasno da sam prešao iz 19. veka u 21. vek... Roman ima 61 poglavlje i mnogi će se uplašiti te kompozicije romana. Sa druge strane knjiga ima ritam ozbiljne fudbalske utakmice“, objasnio je Karajlić.

Muzika će preživeti sveopštu digitalizaciju društva

U eri tehnološke revolucije koja uzima svaki segment ljudskog postojanja Karajlić predviđa da će samo muzika preživeti u izvornom obliku.

„Volim da se izražavam kroz muziku. Već sam ugovorio 16. avgusta veliki koncert u okviru programa 'Bir festa' na beogradskom Ušću... Muzika će uspeti da preživi sveopštu digitalizaciju društva. Svi znaju da je muzika najapstraktnija umetnost i brzo se adaptira na nove uslove. Imam ideju za pravljenje nekih novih predstava koje bi nastajale u posebnom multimedijalnom fazonu“, istakao je Karajlić.

Pomenuti koncert na „Bir festu“ biće predstavljanje koncepta kako bi Nele Karajlić trebalo da zvuči u 21. veku.

„Biće onoga što sam radio sa 'Zabranjenim pušenjem', atmosfere i nota iz 'Nou smoking orkestra', ali i noviteta... Meni je važno da s uhvatim nečega šta dosad nisam radio. Mislim da će se Nele jako dobro osećati u tom ambijentu i da ćega publika lako prepoznati“, smatra Karajlić.

O uspehu, Karajlić prema sopstvenom priznanju, nikada ne razmišlja bez obzira na kultni status njegovog rokerskog i televizijskog opusa.

„Nikada nisam pisao muziku ili literaturu da bi bio uspešan ili pravio televizijske skečeve da bi neko hvalio moju duhovitost. Prija mi kada ljudi kažu da su odrasli uz moju muziku, ali svi kanali kojima sam se obraćao publici su zapravo način da izbacim svoja osećanja... i to je tako. Radim nešto samo kada osetim potrebu. Kako me je muzika zasitila prestao sam da sviram. Isto tako će biti i sa književnošću. Kada mi to bude teret prestaću da pišem.“

Drčni smo i ne volimo da se skrivamo 

Za njega nema dileme da se svet pretvorio u ringišpil koji se sve brže vrti.

„Ljudski rod je tako. Vrtećemo se dok ne dođe do nekog pucanja. U ovoj eri istorije čovečanstva je tako... Pitanje je samo gde će taj ringišpil pući. Problem je što smo mi na poziciji gde je karika između dva sveta najlabavija. Jedni nas gledaju kao da pripadamo drugima, a drugima smo previše daleko pa nemaju interesa da grade mostove do nas, kao što je to slučaj sa državama i narodima koji su im blizu. Šta god da uradimo mi smo osuđeni na tuču ta dva sveta, pošto smo drčni i ne volimo da se skrivamo“, rekao je Karajlić.

U skoro suštinsko pomirenje među narodima na prostoru bivše Jugoslavije Karajlić ne veruje.

„Mora prvo međunarodna zajednica da nam omogući to pomirenje. Mora da se skloni sa Balkana. Nisam siguran šta će od svesti i osećanja među ljudima ostati kada se međunarodna zajednica povuče. Pomirenje je pitanje emocija a ne razuma. U ljubavi i mržnji ne kontrolišemo emocije. Emocije trenutno razvijaju narode na Balkanu... Ekonomija ne može da prevlada jer ona ne stanuje u srcu. Pobili smo se u Jugoslaviji kada je moja majka imala hiljadu nemačkih maraka penziju. Nismo se pobili u jadu i bedi“, zaključio je Karajlić.