Preminuo Stiven Hoking

„Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina“, navela su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim.

Hoking je, kako je saopšteno, preminuo u ranim jutarnjim satima u svojoj kući u Kembridžu, javio je Bi-Bi-Si.

Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Unapredio je razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta.

Britanski naučnik stekao je svetsku slavu zbog svog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga Kratka istorija vremena.

Hoking je tokom karijere razotkrio neke od najzamršenijih tajni kosmosa. „Moj cilj je jednostavan, a podrazumeva potpuno razumevanje univerzuma – zašto je takav kakav je i zašto uopšte postoji“, govorio je.

Diplomirao je fiziku na „Oksfordu“, a potom je s temom iz teorije relativiteta doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio akademsku karijeru.

Sa 22 godine, kao studentu, dijagnostikovana mu je izuzetno progresivna neuromotorička bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor.

U pitanju je amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću računara i glasovnog sintisajzera.

Tada su mu lekari davali samo nekoliko godina života.

Međutim, Hoking je imao specifičan oblik bolesti – napredovala je mnogo sporije nego obično, što mu je omogućilo da više od pet decenija daje izuzetan doprinos fizici i matematici.

Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979.

Poznat je po doprinosima na poljima kosmologije i kvantne gravitacije, posebno u kontekstu crnih rupa, kao i po popularnim pisanim delima u kojima iznosi svoje teorije o svemiru.

Najpopularnije delo mu je naučni bestseler Kratka istorija vremena, koji je zauzeo prvo mesto na listi bestselera britanskog Sandej tajmsa, gde se zadržao rekordnih 237 nedelja.

Hoking je vremenom postao i ikona popularne kulture, pa se pojavio u Zvezdanim stazama, Simpsonovima, Futurami, Štreberima, ali i predstavama „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“ i na jednom od albuma legendarnog sastava „Pink flojd“.  

Njegov život ekranizovan je filmom iz 2014. godine Teorija svega, u kojem je glavnu ulogu imao Edi Redmejn.

Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice.

Neostvareni san mu je bio da odleti u svemir. Prošle godine je objavljen plan da tamo i ode na jednom od prvih letova kompanije Ričarda Brensona „Virdžin galaktik“.