Kolege, prijatelji i porodica oprostili se od Uroša Stojanovića

Dimitrije Vojinov scenarista i filmski kritičar sa suzama u očima je pričao o svom prijatelju.

„Uroš se bavio različitim poslovima u životu, kao što je na primer rok novinarstvo. Uradio je savršen intervju sa tada mladim muzičerem Kurtom Kobejnom. Umeo je da namiriše nečiji talenat i pre nego što je taj neko postao zvezda. Pravio je odlične filmove još na fakultetu i uvek se od njega očekivalo da stvara sjajna ostvarenja. On je taj sjajan film i napravio jer su svi uživali u ostvarenju Čarlston za Ognjenku“, rekao je Vojinov.

Prema njegovim rečima, Stojanović je želeo da snimi film o meksičkom reditelju Emiliju Fernandezu.

„Kada je Uroš otišao u Holivud imao je nameru da snimi film o reditelju koji je podsećao na njega. Bilo bi dobro snimiti film o životu obojice reditelja, a i u umetničkom stvaralaštvu imali su paralele. Fernandez je imao želju da napusti autentični meksički filmski izraz. Njegova namera je bila da promeni dominantni kinematografski okvir Amerike o Meksiku, a nešto slično je pokušao da napravi i Uroš u filmu Čarlston za Ognjenku. Želeo je da promeni sliku o srpskom filmu i to je uradio na virtuozan način“, istakao je Vojinov.

Iza Stojanovića, ocenio je Vojnov, nije ostao samo jedan film: „Iza sebe Uroš je ostavio mnoge filmove koji nose njegov pečat. Te filmove su radili drugi ovde dok je on bio u Americi, ali Uroš nikada nije zaboravio Beograd jer je želeo da mi ovde napravimo naš Holivud“.

Za Dimitrija Vojnova Stojanović je bio reditelj za vreme snimanja filmova, ali i u životu u svakodnevnom druženju sa prijateljima.

„Umeo je da izvuče najbolju verziju iz svojih prijatelja. Verujem da bi naša kinematografija bila drugačija da je Uroš poživeo“, naglasio je Vojinov.

U ime Filmskog centra Srbije okupljenima u Jugoslovenskoj kinoteci obratio se Miroljub Stojanović.

„Imam ogromnu tugu zbog odlaska Uroša Stojanovića. Veoma mi je teško i želim da naglasim da je Uroš bio reditelj raskošnog talenta, sa autentičnom vizijom i neponovljivim filmskim rukopisom. Imao je ogromnu filmsku energiju. Urošev trag je postao novi parametar u estetici novog srpskog filma. On je otišao u najgorem momentu za srpski film kada naša kinematografija izgrađuje novi identitet“, ocenio je Miroljub Stojanović.

Glumica Danica Maksimović rekla je da je sa nevericom primila vest o Stojanovićevoj smrti.

„Bio je izuzetno darovit i lepo vaspitan dečko. Nikada me nije pozdravio a da mi nije poljubio ruku. Svim mojim koleginicama je pridavao posebnu pažnju i razumevanje za sve što nas je na setu mučilo kada smo snimali Čarlston za Ognjenku. Bio je vizionar i njegov film je bio prekretnica za srpsku kinematografiju“, rekla je proslavljena glumica.

„Filmski reditelji obično ne zalaze u pozorište, ali Uroš je znao da u pozorištu ima mnogo skrivenog blaga. Bio je plemenita i osećajna duša. Njegove srce nije izdržalo jer se davao svima. Prijateljima i neprijateljima“, naglasila je Maksimovićeva dodajuć i da joj je Stojanović rekao da je poštovalac njenog pozorišnog izraza.

Uspomene na saradnju sa Stojanovićem evocirali su i Erol Kadić i Elizabeta Đorevska, a direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić najavio je projekciju filma Čarlston za Ognjenku 1. novembra u toj instituciji kulture.

„Čuvaćemo uspomenu na Uroša Stojanovića kroz njegove filmove", obećao je Pantelić.

Reditelj Uroš Stojanović preminuo je u Los Anđelesu gde je živeo poslednjih godina.