Najcitiraniji srpski matematičar piše radove u podrumu

Poslednje dve godine Radenović je na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike, a prošle godine pridružio mu se i profesor Zoran Kadelburg.

Listu svake godine objavljuje kompanija „Tomson Rojters“, koja je zadužena za formiranje SCI liste koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta.

Rezultati Radenovića i Kadelburga doprineli su da Univerzitet u Beogradu ima odličan plasman na Šangajskoj listi i što je i ove godine zadržao poziciju od 201. do 300. mesta.

Radenović za Tanjug skromno kaže da mu je ipak najveći uspeh kada vidi da ima uticaj na mlađe istraživače i da se ljubav prema matematici i istraživačkom radu širi u Srbiji.

To potvrđuje i rangiranje po oblastima na Šangajskoj listi. U oblasti matematike na toj prestižnoj svetskoj listi, osim Univerziteta u Beogradu, našli su se i univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu.

Kako bi se osamio i mogao u miru i tišini da radi, Radenović je preuredio podrumske prostorije zgrade u kojoj živi.

Ne žali se na uslove, čak kaže da su matematičari, ali i naučnici uopšte, ljudi posebnog kova i da je njihov rad baziran na entuzijazmu, a ne na materijalnom.

„Nije čudo što matematika ide ispred ostalih naučnih oblasti, jer za matematiku nije potreban nikakav trošak, samo papir, olovka i internet. Fizičari, hemičari, biolozi, prirodne nauke – oni treba da mere, skupe su im materije“, naglašava Radenović.

Za matematiku kaže da je kao umetnost – vajarstvo, muzika – da zahteva posvećenost i ljubav i da u nauci nema novca.

„Šta znači baviti se matematikom, da se približavam pravdi i istini, a nikako ne mogu da je dodirnem. Zapravo da budem u blizini pravde i istine. Kada to osećate ništa vam više nije važno, dovoljno vam je da zadovoljite osnovne potrebe: platite stanarinu, da vas ne tuže. To je draž bavljenja matematikom“, naglašava on.

Da bi bio dobar naučnik, kako kaže, moraš da budeš i dobar čovak, a za loše ljude tvrdi da ne mogu da ostvare nikakve rezultate u nauci. Dodaje da takvih danas ima u akademskoj zajednici.

„Dobrota je srž za rad u matematici, a zavidnost i mržnja vas udaljavaju od rezultata. Zato loši ljudi ne mogu da naprave dobar rezultat“, zaključio je Radenović.