Srpska sarma pred svetskim džet-setom

Kada Kris Vilijams opaše kecelju zna se ko kod njega dolazi na večeru, često u šali kažu Amerikanci. U jednom od 25 najboljih američkih restorana traži se viljuška više. Vilijams, u intervjuu za RTS, kaže da do sada od srpskih jela ništa nije spremao, ali da mu je naša hrana zasigurno promenila poglede na kulinarstvo.

„Biću u potpunosti iskren i reći da nisam mnogo znao o srpskoj kuhinji, a danas sam prvi put probao baklavu. Iznenađen sam srpskom hranom i sastojcima od kojih se pravi. Ovi mirisi i ukusi mi otvaraju nove vidike i daju mogućnost da srpsku hranu primenim i isprobam i u svojoj kuhinji“, kaže Vilijams.

Po povratku u Ameriku, kada zasuče rukave ovaj kolekcionar recepata prvo će u šporet staviti pitu sa spanaćem, sirom i jogurtom. Ovo su mu, kaže, preporučili srpski đaci iz Srednje kuvarske škole. Recepte i savete mu nesebično dele na svim putovanjima. Ipak, poslušno se pridržava samo recepata prabake, čije se ime danas nalazi u nazivu njegovog restorana, a koja je bila najpopularnija kuvarica i ugostiteljka u prvim godinama dvadesetog veka u Americi.

„Lusino ime pomoglo mi je na dva načina – prvi je bio taj da proširim posao naročito na područje Kanade, a druga stvar je zato što mi je ona dala putokaz ka čemu treba da se usredsredim i na koji način da pripremam hranu. Dva su njena najpoznatija jela koja u celoj Americi svi pripremaju kao ona. Jedan od njih je čili biskvit. Kada god je cela moja porodica na okupu, svi me teraju da spremam čili biskvit. U njemu nema bogzna kakvih filova i preliva. I gosti kada dođu u naš restoran najčešće traže ovaj kolač koji se uvek priprema na isti način. To nam je najprodavaniji proizvod", priča šef kuhinje jednog od najposećenijih restorana u SAD.

Vilijams se lako odlučio da druguje sa šerpama i tiganjima, da pohuje, prži, kuva i filuje. U potragu za receptima upustio se od Amerike do Australije. Pre otvaranja svog prvog restorana, šefovao je u najpoznatijim kuhinjama, ali priznaje da ga samo jedna oduševljava i neprestano inspiriše da istražuje.

„Moje najbolje kulinarsko iskustvo je bilo definitivno u Portugaliji. To je bila neka vrsta hrane sa kojom se definitivno nikada nisam sreo i koja je uticala na usavršavanje moje kulinarske veštine. Sa sigurnošću mogu da kažem da je njihova kuhinja perfektna. Sveži plodovi, sirova riba, zdravo voće", nabraja šef Vilijams.

Slatki filovi, ukusni sosovi i penušavi šampanjci neretko stalne Vilisove goste nateraju da od njega umesto menija zatraže dijetu. Među onima koji ne mogu da odole njegovoj kuhinji su često razmažene zvezde, koje, kaže, vrlo brzo dovede u red.

„Kada poznati dolaze kod mene, oni imaju neke specifične razloge a jedan od njih može biti zato što im se dopada način na koji ja kuvam ili zato što nešto mogu da učinim za njih pošto su mnogi često na rigoroznim i specifičnim dijetama. I onda mi daju određenu slobodu da kombinujem, isprobavam, igram se“, priča poznati američki kuvar.

Lični pečat, ukusna hrana i dobra usluga, ovo su tri recepta za uspeh ugostitelja, priča Vilijams, koji i uprkos tome ne ume da objasni koja od ova tri on najviše ispunjava. Samo kaže da ostvaruje san koji je počeo pre dvadeset godina kada je, kako dodaje, odlučio da progovori univerzalnim jezikom kuhinje. A taj jezik obogatio je novim pojmovima sarme i ajvara, gostujući u Srbiji.