Šarlo i dalje misterija za FBI

Pravo ime i mesto rođenja čuvene zvezde nemog filma Čarlija Čaplina, prikriveno je velom misterije, zaključila je britanska tajna služba posle istrage američkih tvrdnji da je Čaplin bio simpatizer komunista.

Kako prenosi Rojters, američki Ef-Bi-Aj (FBI) zatražio je 1952. godine od britanskih "MI5" agenata da provere poreklo Čaplina, za koga se verovalo da koristi pseudonim i da mu je pravo ime Izrael Tornštajn. Istraga je naložena zbog američkih sumnji da je glumac levičar.

Veruje se da je Čaplin, jedna od prvih i najvećih zvezda Holivuda, rođen 16. aprila 1889. godine u južnom Londonu.

Istraga britanskih agenata pokazala je da nigde ne postoje dokumenta o njegovom rođenju, niti bilo šta što bi pokazalo da je bio bezbedonosna pretnja.

„Sve je to prilično neobično, naročito posle istrage 'MI5', da datum i mesto rođenja tako poznate zvezde kao što je Čarli Čaplin ostanu nepoznati", rekao je zvanični istoričar britanske tajne službe, profesor Kristofer Endru.

Dokumenta pokazuju da se niko pod imenom Čarls ili Izrael nije rodio 16. aprila. Dalja istraga vezana za sumnju da se Čaplin možda rodio u Francuskoj, nije dala rezultate.

„Ne možemo da pronađemo nikakve dokaze da Čaplinovo ime jeste, ili je bilo Izrael Tornštajn, niti možemo da pronađemo dokaze o postojanju takve osobe", navodi se u pismu 'MI5' upućenom ambasadi SAD u Londonu.

„Nismo uspeli da otkrijemo ni da li je koristio neko drugo ime", navodi 'MI5'.

Endru je rekao da novi dokazi koji su se pojavili prošle godine, navode na pomisao da je Čaplin rođen u čergi koja je pripadala ženi poznatoj kao „ciganska kraljica" u centralnoj Engleskoj i da mu je majka bila član takozvane putujuće zajednice.

Ova informacija pronađena je u pismu koje je Čaplinu, nekoliko godina pre smrti 1977. godine, poslao Džek Hil koji je tvrdio da je vlasnica kola bila njegova tetka.

„Iako nema dokaza da je informacija Džeka Hila tačna, Čaplin ju je očigledno uzeo za ozbiljno, jer ju je pažljivo sačuvao u fioci svog stola", rekao je Endru.

Tokom dugogodišnje karijere Čaplin je često izazivao kontroverze svojim filmovima poput Velikog diktatora, u kome se šalio na račun nacističkog vođe Adolfa Hitlera, ili Kralj Njujorka, koji je bio satira na strah od komunizma, koji je tokom Hladnog rata stezao Ameriku.

Od 1920-ih, američke vlasti smatrale su da je Čaplin podržavao komuniste, što je on uvek demantovao, i kada je 1953. godine napustio SAD nije mu bilo dozvoljeno da se vrati, zbog čega je živeo u Švajcarskoj.

Dosije "MI5", u kome se nalaze izvodi iz štampe, pisma američke ambasade i telegram Čaplinu, koji mu je poslao sovjetski agent, pokazuju da je britanska agencija još 1958. godine zaključila da američke tvrdnje nemaju osnova i da Čaplin nije bio agent.

„Možda je Čaplin i bio simpatizer komunista, ali na osnovu informacija koje imamo, pre bi se reklo da je bio progresivan ili radikalan", naveo je jedan od agenata.