Marame od svile umesto slikarskog platna

Uprkos tome što izgleda kao da slika na platnu, njen štafelaj je svila. Kada je početkom devedesetih krenula na kurs slikanja, Slobodanka Seka Vučković nije mogla ni da zamisli da će joj taj hobi ubrzo postati posao.

„Kada su došla ta teška vremena, vi znate da sam ja novinar i da se tada od novinarstva teško moglo živeti, ja sam onda pokušala da naučim neke praktične stvari da mogu da preživim“, priča Seka i ističe da je kad je završila kurs slikanja shvatila da je to veoma skupo, da ljudi idu na akdemiju godinama i rešila da počne da slika na svili.

Prve cake učila je iz pozajmljenog udžbenika sa Likovne akademije.

„Prvo sam radila male slike, to su manje površine pa i ako zabrljate možete to tako... Posle sam prešla na veće komade, prvenstveno na marame, manje ešarpe i ešarpe i samo po porudžbini radim odevne predmete“, nabraja ova novinarka i slikarka.

Slobodanka poznaje i više od 10 različitih tehnika kojima oslikava svilu. Utiskivanje boje sunđerom ili razlivanje soli samo su neki od najzanimljivijih načina uz pomoć kojih nastaju njene marame.

„Znate šta vam je kod slikanja na svili potrebno? Velika ljubav, potrebna vam je mašta, volja, naravno dobar materijal, dobre boje i potrebno vam je da to što radite volite“, objašnjava Seka.

Uz to su potrebni dobra koncentracija i mirna ruka. I naravno posebni uslovi u kojima se svila boji.

„Ako hoćete da napravite nešto kvalitetno morate poštovati neka pravila, morate imati ravnu površinu kao što ja imam, morate imati ram, mora biti kvalitetna svila, ja isključivo radim na ručno porubljenoj svili pošto ona može da se pere koliko god hoćete puta i morate imati dobar alat“, precizirala je Vučkovićeva.

Slikanje svile je skup hobi, objašnjava ova penzionerka. Ali lako može da se pretvori u unosan posao. Koliko je uspešna u tome svedoče brojne nagrade koje je dobila.

Ipak, ono što je posebno raduje je to što svoj zanat ima kome da prenese. Tako je unuku polako počela da uvodi u svet šarene svile, boja i slikanja.