Sa hidžabom na maratone i triatlone

Počela je da trči pre tri godine i od tada ne staje. „Odlučila sam se da počnem da trčim jer sam osetila da imam 10 kilograma viška i da treba da počnem nešto da radim na sebi i tu je nešto kliknulo. U proleće 2015. upisala sam školu trčanja i evo danas imam već istrčano puno trka, pet punih maratona, tri učešća u poluajronmenima, 40-50 polumaratona. Više ih ne brojim“, priča Nudžejma Softić.

Samo za jedan poluajronmen triatlon potrebno je plivati oko dva kilometra, voziti bicikl 90 i pretrčati 21 kilometar. Zato je pored fizičke spremnosti važna i dobra oprema. Njena osim što se razlikuje od opreme drugih takmičara, izaziva brojne reakcije.

„Reakcija je bilo svakakvih. Uglavnom su ljudi podržavali, uglavnom su bili kroz ceo taj period, cele pripreme, bili su znatiželjni i pitali me kako mi to olakšava, otežava. Vrlo malo negativnih komentara, reakcija i dobacivanja je bilo“, kaže Nudžejma.

Ipak, ne može da se ne osvrne na neprijatnost koja joj se desila u Banjaluci.

„Zato što sam pokivena i eto što kao tu ne pripadam, psovali su mi majku na tri mesta. Međutim već naredne dve godine, jer sam takođe trčala u Banjaluci, apsolutno nije bilo nikakvih dobacivanja. Bilo je jako puno podrške, čak su se i trkači iz Banjaluke vraćali da trče sa mnom i da pokažu da je Banjaluka domaćinski grad, a ne grad takvih iskustava“, objasnila je ova triatlonka.

A grad iz kojeg je ponela samo lepa iskustva je Beograd.

„Maraton u Beogradu je jedan od lepših maratona jer je bilo jako puno podrške. Bez ikakvog obeleežja da sam iz Bosne, ljudi su nekako prepoznavali, podržavali me. Imali smo podršku duž cele staze“, kaže Softićeva.

Osim podrške, Nudžejma, inače lektorka po zanimanju, dobila je i zanimljive predloge.

„Ja sam u Beogradu trčala u crvenoj suknjici od tila i crvenoj marami tako da je bilo puno komentara vezano za to. Devojčice su vikale: 'Vidi balerine', da napravim piruetu, čak tamo kad smo došli do Zemuna pitali hoću li se udati za njih, koliko trčim, da li sam gladna. Kada su pitali da li hoću burek sa španaćom, pa sam rekla da je burek uvek sa mesom, jer mi u Sarajevu insistiramo da je burek jedina pita s mesom, druge imaju svoje nazive“, seća se ova sportistkinja.

Kao jedna od prvih Evropljanki koja se takmiči sa hidžabom uticala je na mnoge pokrivene žene da se oprobaju u sportu i ostvare svoje ciljeve. Njen je da učestvuje na šest najvećih maratona, ali i da završi ceo ajronmen triatlon sledeće godine.