Palata „Srbija“ biće spremna „za sva čula“ zvanica iz celog sveta

Izložba 17 velikih rimskih vojskovođa rođenih na tlu naše zemlje, jedno je od blaga srpske kulture i istorije koje će na svečanom prijemu moći da vidi više hiljada zvanica iz celog sveta.

Tu postavku, koju, između ostalog, čine replika skulpture Adama iz Lepenskog Vira, fotografije o Topličkom ustanku, dolama i portret Đorđa Petrovića Karađorđa i Miloša Obrenovića, maketa laboratorije Nikole Tesle na Long Ajlendu, prvi televizor proizveden u nekadašnjoj Jugoslaviji, poslednjih dvadesetak dana osmišljavalo je i postavljalo nešto manje od 3.000 ljudi.

Rezultat njihovog rada, odabira muzike, osvetljenja, cvetnih aranžmana... biće vidljiv za nešto više od 24 sata, kada prve delegacije budu zakoračile u centralni hol Palate „Srbija“.

Danas, kada su novinarske ekipe imale priliku da ih generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković, provede kroz šest tematski koncipiranih prostorija, radnici su još razvlačili kablove za ozvučenje i osvetljenje, ugostitelji slagali čaše, tonci isprobavali zvuk, a zaposleni “„Beograd puta“, ispred zgrade, asfaltirali oštećeni kolovoz.

Kako je istakao Selaković, cilj je da gosti svečane ceremonije osete Srbiju svim čulima.

Zapadni foaje, rezervisan je za ostatke kultura koje su živele na teritoriji Srbije, bronzane biste rimskih imperatora – Trajana Decija, Klaudija Gotskog, Kvintila i drugih, dvokolicu iz tog perioda, kao i zlatne vojničke šlemove, eksponate Narodnog muzeja.

U ovom specifičnom istorijskom vremeplovu gosti će videti i Konstantina Prvog Velikog, koji je ostao zapamćen kao najveći imperator poznog Rimskog carstva. Vladao je od 306. do 337. godine, a ostao je zapamćen po Milanskom ediktu iz 313. godine, čime je hrišćanstvo postalo zvanična vera carstva. 

Posetioci će, zatim, imati priliku da posete i salone nazvane po republikama nekadašnje SFRJ, a u kojima će biti predstavljene lepote, običaji i hrana svih delova Srbije, od severne do južne, od istočne do zapadne.

U Salonu Makedonija postavljeni su artefakti iz Južne Srbije. Na komodama sa leve strane od ulaza biće predstavljen sitni nakit i grnčarija iz 19. veka. Na levom zidu je postavljen pirotski ćilim.

Dela sa izložbe „Toplički ustanak“ postavljena su u uglu sa desne strane ulaza u salon.

Izložba ima poseban značaj, s obzirom na to da u ovoj godini beležimo značajan jubilej – 100 godina od oslobođenja Toplice i Jablanice, prve slobodne teritorije u čitavoj okupiranoj Evropi.

Postavka „Toplički ustanak 1917“ prikazuje fotografije, ratne dnevnike Koste Pećanca, vojnička pisma, dopisne karte, oružje i druga svedočanstva o stradanju učesnika ustanka.

U Salonu Crna Gora postavljen je portret hajduk Veljka Petrovića na štafelaju, koji je naslikao Pavle Čortanović, zatim delo Stevana Todorovića „Pogibija Hajduk Veljka“, ali i pištolji, kremenjaci i jatagan hajduk Veljka Petrovića. Ovi artefakti predstaviće istočnu Srbiju.

Umetnine koje će predstaviti severnu Srbiju nalaze se u Salonu Slovenija. Monumentalno delo Anastasa Bocarića „Prisajedinjenje vojvođanskih oblasti kraljevini Srbiji“ dominira tim salonom. Ovo ulje na platnu nastalo je 1926. godine.

Dolama Karađorđa Petrovića i replika Dušanovog zakonika i originali srpskih ustava od 1885. godine, predstavljaju zanimljive artefakte koji će biti postavljeni u Salonu Srbija.

Zvanice će videti dolamu Miloša Obrenovića, ali i portret Karađorđa Petrovića.

Raška i Kosovo i Metohija biće predstavljeni umetninama u salonu Bosna i Hercegovina. Tu dominira kopija freske Svetog Save – manastira Mileševa, kopija freske loze Nemanjića – manastir Dečani.

Posebnu pažnju zvanica privući će „Pohvala monahinje Jefimije“, a reč je o vezu na platnu, delo monahinje Jefimije. Pohvalu je monahinja izvezla u čast kneza Lazara početkom 15. veka.

Pohvala knezu Lazaru je napravljena kao ćivot (pokrov preko kovčega) za ubijenog kneza i smatra se remek-delom veziljske umetnosti. Spada u najznačajnije pesničke tvorevine srpske srednjovekovne književnosti i važan je istorijski izvor.

Tu je i čuveni plašt kneza Lazara je deo odore koju je knez Lazar nosio u Kosovskom boju.

U Salonu Hrvatska artefakti će asocirati zvanice na Beograd.

Dok slušaju frulaše u salonu gde će biti predstavljena centralna i zapadna Srbija, ili tamburaše u onom rezervisanom za Vojvodinu, zvanice će moći da probaju i mantije, sudžuk, sjenički sir, štrudle i knedle, pirotsku peglanu kobasicu, pirotski kačkavalj...

Više od 100 srpskih vinara se prijavilo da pokloni svoja vina, od kojih će, zbog prostora, samo 57 moći da prikaže svoje proizvode”, rekao je Selaković i dodao da će biti nekoliko pivara, destilerija...

I dok Selaković objašnjava da će gosti, koji budu videli prsten kneza Strojimira, moći da shvate da je Srbija još u devetom veku posedovala državnu administraciju i tako komunicirala sa drugim državama, u centralnom holu mogu svako ima svoj zadatak - radnici zaduženi za zvuk pitaju se da li je potrebno “da istovare još dva mikrofona” i “kako kablom da priđu stepeništu”.

S druge strane, za svečani izgled zadužene su Zorica i Rada koje prostorije ukrašavaju cvetnim aranžmanima a, kako su objasnile reporteru Tanjuga, oko 700 do 800 ljiljana, ruža, irisa i eustoma biće raspoređeni u bojama srpske zastave, u kombinacijama belo-plavo i belo-crveno.

Obilazak i upoznavanje sa srpskom kulturnom i istorijskom baštinom gosti predsednika Republike završiće u salonu Beograd, gde se, kako je rekao Selaković, spajaju prošlost i budućnost.

Naime, ispod foto-zida, na kojem je prikazan Kalemegdan, nalazi se građanski salon iz 19. veka, sa eksponatima iz dvora Obrenovića, čaša od venecijanskog stakla, kaminski sat...

S druge strane, ispod fotografije projekta „Beograd na vodi“, nalazi se maketa tog projekta, kao i nekoliko televizora na kojima će da se smenjuju slike razvojnih projekata srpske prestonice.

Priču o Srbiji, u foajeu paralelnom onom koji prikazuje rimske imperatore, nalazi se deo koji su opremili Muzej nauke i tehnike i Muzej Nikole Tesle.

Radni model Teslinog transformatora sa izlaznim naponom od dva miliona volti, biće samo jedan od eksponata kojim će organizatori svečanosti pokušati da prikažu Srbiju od A do Š.