Vanvremenska aroma ideologije i jednakosti

Sovjetska kozmetika bila je precizna mešavina politike i dizajna sa trunkom nadrealnosti. Pre Oktobarske revolucije i svrgavanja Romanova šminka, čak i higijenski preparati bili su prilično retki, ali je nakon prevrata formirana industrija čiji su proizvodi obeležili jedno doba.

Kozmetička industrija u SSSR-u imala je pred sobom nekoliko izazova - njen cilj nije bio samo da novoj socijalističkoj populaciji prodaje maskaru, već da uspostavi higijenske navike za najsiromašnije slojeve. Time je indirektno trebalo podržati i ojačati ideju socijalističke jednakost, ali i uvesti ideologiju u jednu apolitičku arenu.

Posebni parfemi su izbacivani kako bi se proslavio sovjetski uspeh. Tako je 1921. godine osnovan „Te Že“, državni trust kompanija kompanija za proizvodnju aromatičnih ulja, kozmetike i higijenskih proizvoda.

Prvi direktor bila je Polina Žemčuzina, koja je pre toga vodila fabriku parfema „Nova Zora“. Bila je žena istaknutog sovjetskog plitičara Vjačeslava Molotova. Polina se smatra da je postavila temelje nove industrije.

Boljševil po ubeđenju, Žemčuzina je služila u Crvenoj armiji, a svoja iskrena politička ubeđenja koristila je prilikom brendiranja proizvoda: Krasnaja Moskva (Crvena Moskva) i Lenjingrad.

„Te Že“ je postao prvi masovni proizvođač preparata za negu lepote u SSSR-u, prodavajući u prodavnicama sve od krema do kolonjske vode. Takođe je bila prva kompanija koja je svojima proizvodima dodavala vitamine za dodatne zdravstvene efekte.

Kako bi poboljšali sveopštu higijenu, posebno kod najsiromašnijih ljudi, kompanija je prodavala sapune za jedan kopek (stoti deo rublje) - cena koja je bila daleko ispod ekonomski isplative. Gubitak na ovom proivodu nadoknađivan je prodajom luksuznijih preparata.

Parfemi i drugi kozmetički preparati bili su veoma biti za komunističku partiju. Čak su se našli u drugom petogodišnjem planu od 1933. do 1937. godine, koji se fokusirao, između ostalog, na povećanje potrošnje i socijalni progres.

Masovna proizvodnja i prodaja šminke imala je veoma pozitivan i oslobađajući uticaj za žene. Ranije su samo bogate porodice mogle da priušte luksuzne proizvode uvežene iz Evrope. Osim toga, njih je bilo moguće pronaći samo u Moskvi i Sankt Petersburgu.

„'Te Že' na tvojim očima, 'Te Že' na tvojim usnama, 'Te Že' na tvojim obrazima. Gde ja treba da poljubim?", glasila je poznata šala.

Parfem Crvena Moskva pakovao se u flaši koja je podsećala na tornjeve Kremlja i postala je izuzetno popularna. Parfem je originalno nosio ime Caričin omiljeni buke i bio je pravljen ekskluzivo za Mariju Fjodorovnu, majku poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog. Naravno, ime je moralo da bude promenjeno kako bi se obrisale sve asocijacije sa monarhijom.

Postoje i glasine da je Avgust Mišel, tvorac Crvene Moskve, pobegao nakon revolucije iz Rusije i postao deo tima koji je napravio Šanel 5, što bi objasnilo veliku sličnost dve arome.

Uprkos tome što je Crvena Moskva bila najpoularniji parfem u SSSR-u i dalje je smatrana veoma prefinjenom. Drugi parfemi, poput Trojnoja, imali su reputaciju da su savršena zamena za alkohol kad zatreba. Kada se za nekoga reklo da miriše na Trojnoj to bi značilo da mu dah smrdi na piće.

Crvena Moskva još ima verne obožavaoce. Komentari na Amazonu ocenjuju ga kao „divnu i lepo izbalansiranu aromu“ i kao „veoma elegantan, sofisticiran ali retro“.

Uprkos tome što su sadašnji brendovi poput Benefita, Andrea Garland i Pol i Džo usvojili sovjetski stil reklamiranja i retro pakovanja, malo je verovatno da će sovjetska kozmetika napraviti veliki povratak na tržište.