Vranjska pesma – čuvar tradicije i identiteta

Kroz stihove ili prozu, uz instrumente ili a kapela, vranjske pesme opisuju ljubav, život, običaje, događaje, ličnosti. Specifične po mirnoj atmosferi u kojoj se pevaju, tiho i gospodski. Jedna od pesama koje asociraju na život u Vranju u 19. veku je i Ajde mori, Gajo, što se ne odavaš.

„Izuzetna, autentična vranjska gradska pesma koja govori upravo o teškom položaju devojke i žene u Vranju u to vreme“, naglašava Branimir Stošić Kace, vokalni solista.

Prepoznatljiva po melodiji, po tekstu koji je životan, laganim i sporim ritmovima, budi najdublja osećanja. Vranjske pesme pevali su Stana Avramović Karaminga, Vasilija Radojčić, Staniša Stošić. I danas ih od zaborava čuvaju vokalni solisti.

„Uvek postoje ljudi koji su entuzijasti, koji hoće da stoje iza neke prave i dobre priče. I u ovo današnje vreme, kako reče jedan moj kolega, muzičkog genocida, ovo je pravi biser“, kaže Merima Njegomir.

„Sa stanovišta muzike i kompozitora ona je jako inspirativna zato što ima svoju emociju, jako izraženu emociju koja inspiriše, pokreće, i kada hoće čovek da piše pesme inspirisane jugom, on mora da ima u vidu vranjsku pesmu“, napominje kompozitor Rade Radivojević.

Drugu godinu zaredom, u Vranju je organizovan Festival „Pesmi u čast“, koji je deo aktivnosti u okviru Mreže kreativnih gradova Uneskoa. Pokrovitelj manifestacije je grad Vranje, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

„Dugo smo se borili da festival zaživi i evo, hvala bogu. To je muzika po kojoj je Vranje prepoznatljivo, ne samo u Vranju, već i mnogo dalje u odnosu na granice Republike Srbije“, naglašava gradska većnica za kulturu, Zorica Jović.

Vranjska gradska pesma čuva i karakterističan vranjski dijalekat. Zbog svoje specifičnosti, na listi je nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije kao čuvar tradicije i identiteta.