Električni orgazam - bend koji je obeležio istoriju rok scene

Bend Električni orgazam, slavi 40 godina, a lider grupe Srđan Gojković Gile govorio je o hapšenju u Nišu, socijalističkoj omladini, raspadu SFRJ, železničkoj stanici u Zagrebu... u beogradskoj kafani „Mornar“, gde je 13. januara 1980. godine sa prijateljima oformio sastav koji je obeležio istoriju jugoslovenske rok scene.

Bend su u kafani „Mornar“ osnovali Gile, Ljuba i Jovec nakon koncerta grupe Leb i sol u tadašnjem Domu sindikata, a sadašnjoj Kombank dvorani.

Za stolom u kafani „Mornar" u momentu nastajanja grupe sa pomenutim članovima benda sedela je televizijska zvezda Dubravka Duca Marković.

Električni orgazam se posle 40 godina vraća u Kombank dvoranu, na mesto u kojem je sve počelo, a Gile u kafani „Mornar“, za Tanjug kaže da nije očekivao da će četiri decenije kasnije sedeti na istom mestu kao lider benda kojem je te hladne beogradske noći dao ime.

„Čekali smo konobara koji nije želeo da nas ugosti, pa je Jovec napisao prvu pesmu Električnog orgazma 'Konobar nas mrzi'. Eletrični orgazam je zamišljen kao bend za jedno veče. Imali smo grupu koja se zvala Hipnotisano pile u kojoj sam bio bubnjar, a Jovec gitarista, pa nam je trebala predgrupa za nastup.

Došli smo na ideju da zamenimo mesta i izađemo na scenu kao predgrupa to veče, ali publika nam je pokazala da je život ono što nam se desi dok pravimo planove, 'otkinula' je na Električni orgazam, i posle tog koncerta imali smo novi glavni bend“, rekao je Gile.

U atmosferi proslava Socijalističke omladine SFRJ, angažovani pank-rok bend kao što je bio Električni orgazam, nije uvek bio dobro primljen.

Bend je krenuo na turneju po radnim akcijama, svirajući pred vrednim omladincima širom bivše SFRJ, u organizaciji beogradskog Doma omladine.

„Bili smo na promo turneji albuma 'Lišće prekriva Lisabon', kada je stigao poziv za nastupe na radnim akcijama. Bilo je to dobro za nas, jer smo konačno iskoračili iz velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad, Zagreb... Bilo je šokantno i za nas i za publiku. Niti su omladinci bili spremni za našu muziku i nastup, niti smo mi bili spremni za tu vrstu publike. U Nišu nas je jedan omladinac gađao kamenjem i zemljom i na kraju sam sišao sa pozornice i potukao se s njim. Naša turneja po radnim akcijama završila se mojim hapšenjem u Nišu. Pustli su me nakon pola sata jer je policija utvrdila šta se dešavalo“, seća se Gile.

U analizi okolnosti u kojima je bend nastao i delovao na samom početku, Gile se vraća u 1968. godinu kada je nakon studentskih demonstracija Tito praktično predao mladima Studentski kulturni centar (SKC) u Beogradu.

„U strukture Socijalističke omladine Jugoslavije ušli su neki ljudi koji pre tog momenta nikako ne bi bili podobni za mesta na kojima se bilo šta procenjuje i odlučuje. Moma Rajin i Nebojša Pajkić su počeli da afirmišu koncepte i protagoniste koji su se njima dopadali. Šarlo akrobata i Električni orgazam su vežbali u podrumu SKC-a i tada je praktično počeo Novi talas. Bila je to uz Idole na sceni SKC-a, 'lansirna rampa' za Novi talas. Imali smo sreće da su ljudi kao što su Moma Rajin, istoričar umetnosti, i Nebojša Pajkić, profesor dramaturgije dobili priliku da odlučuju o bilo čemu“, istakao  je Gile.

O famoznoj atmosferi na kućnim žurkama u Beogradu Gile priča da su bile rezultat osvajanja novih kulturnih pravila koja nigde u gradu nisu važila.

Dom omladine je bio tada mnogo konzervativnije mesto nego što je to bio SKC. U izdavačkoj kući PGP RTS su nas terali da promenimo ime benda i tekstove pesama 'Krokodili dolaze' i 'Nebo', pa smo otišli u Zagreb da snimimo album“, napominje frontmen grupe.

Dodao je da su prijateljstva sklopljena na festivalu u Subotici 1981. godine odredila avangardnu muzičku scenu u Jugoslaviji, jer su se susreli beogradski i zagrebački novotalasni bendovi.

„Sreli smo se sa članovima bendova Haustor i Film, i prepoznali kao autsajderi koji pokušavaju da promene muzičku scenu. Spavao sam kod roditelja Darka Rundeka, on kod mene u Beogradu. Ta prijateljstva traju i danas“, istakao je Gile.

Građanski rat i raspad, Jugoslavije, kako kaže, bili su najveći izazovi u 40 godina trajanja Električnog orgazma.

„U tom periodu su nas vrlo brzo ugurali u neki geto. Nigde nismo mogli da sviramo osim u Srbiji i pomalo u Makedoniji. Zahvaljući koncertima po nekim selima u Makedoniji, Električni orgazam je preživeo 1992. i 1993. godinu. Dobijali smo daleko bolje honorare u Kavadarcima nego u Nišu, jer je ekonomska situacija u Makedoniji bila stabilna. Bio je to težak period. Vlada Divljan je otišao u Australiju, Koja u London... U Beogradu su ostali Ekatarina Velika, Partibrejskersi i Električni orgazam“, napominje frontmen grupe.

Dodaje i da je publika tih bendova napuštala Srbiju i Beograd sa početkom raspada Jugoslavije.

Električni orgazam je bio među prvim bendovima koji su se vratili u gradove širom nekadašnje Jugoslavije nakon raspada zemlje.

„Posle deset godina vratili smo se u Zagreb, u vreme kada smo u Srbiji bili na nezvaničnim crnim listama u svim medijima. Išli smo vozom u Zagreb i na Železničkoj stanici su nas sačekale brojne televizijske ekipe. Mislili smo da očekuju nekog političara, ali oni su čekali baš Električni orgazam“,seća se Gile.

Priznaje da se u ovih 40 godina trudio da deluje kao Dejvid Bouvi ili Bitlsi.

„Baš kao i oni, želeo sam da svaki novi album Električnog orgazma ima novi koncept. Bilo nam je važno da uvek krenemo ispočetka, a zato smo valjda preživeli sve“, rekao je Gile.

On veruje da u ovom momentu neki klinci na društvenim mrežama ili preko Vajbera dogovaraju formiranje nekog avangardnog elektro-rok benda u Srbiji.

„Sve se promenilo u ovih 40 godina. Tehnologija i pojava interneta učinili su informacije dostupnim. Teško je nekim mladim ljudima da odaberu pravac jer moraju da budu u okviru nekog žanra, da liče na nekoga da bi snimali“, zaključio je Srđan Gojković Gile.