Berezovski: Koncert klasične muzike ima moć da emotivno „pomeri“ ljude

Posle uspešno organizovane prve sezone i uspešno održanih koncerata prestižnih pijanista Luke Debarga, Arkadija Volodosa, Jevgenija Sudbina i Elizabet Leonskaje, „Piano lend“ i Kolarčeva zadužbina nastavljaju koncertni serijal u okviru "Steinway & Sons" koncertne sezone 2019/2020, koji je započeo Andrej Gugnjin, ruski pijanista za koga kritičari kažu da je jedan od najuzbudljivijih pijanista svoje generacije. 

Boris Berezovski je redovan gost najprominentnijih ansambala i redovni učesnik velikih resitalskih serija.

Na programu su Koncert za klavir i orkestar br. 2 Dmitrija Šostakoviča, Koncert za klavir Sergeja Prokofijeva, i u drugom delu koncerta – Koncert za klavir i orkestar br. 2 Frederika Šopena.

Berezovski za Tanjug navodi da je program za koncert napravljen po kontrastu dela koja se na njemu izvode.

„Prvi deo programa je nabijen emocijama... Biće puno sentimenta, melnholije, tuge... Vrlo zahtevan momenat za svakog pijanistu. U drugom delu sviraću sa svojim prijateljima iz orkestra 'Muzikon' optimističniji Šopenov koncert kojim šaljemo publici poruku da je vedrina važna osobina za svakog čoveka“, rekao je Berezovski.

Bez dirigenta? 

Proslavljeni pijanista sebi je postavio novi profesionalni izazov – nastupa sa orkestrima, ali bez dirigenta.

Ovo nije neobično kada su u pitanju koncerti iz perioda baroka i ranog klasicizma, ali je svakako kuriozitet, kada su na repertoaru Koncert za klavir i orkestar br. 2 Dmitrija Šostakoviča ili Koncert za klavir i orkestar br. 2 Frederika Šopena, kao što će biti na koncertu u Kolarcu.

Berezovski naglašava da nije imao nameru da postane dirigent, već da oživi okolnosti u kojima je kamerna muzika izvođena u vremenu kada je nastajala.

„Trudim se da delim muziku sa orkestrima u autentičnim okolnostima. Bio je to za mene eksperiment u kojem sam pokazao da odlično sarađujem sa orkestrima i kada ne sviramo kamernu muziku. Tu vrstu umetničkog eksperimenta s raskošnim delima Prokofijeva, Šostakoviča i Šopena, imaće priliku da vidi i čuje publika u Kolarčevoj zadužbini“, izjavio je Berezovski.

Kako kaže, za njega veliku čast predstavlja nastup u Kolarčevoj zadužbini, jer su taj prostor svojom virtuoznošću ispunili mnogi umetnici pre njega.

„Čuo sam od mnogih muzičara koji su nastupali na Kolarcu da je u Beogradu publika izuzetno muzički obrazovana. Dakle, nije dovoljno da dođete i sednete za klavir, već se od vas očekuje izrazito visok novo interpretacije koji publika prepoznaje.To su divne okolnosti za svakog umetnika koji nastupa na sceni Kolarca", ispričao je Berezovski.

Za klavirom – 40.000 sati 

Sa velikim očekivanjima publike u svakoj koncertnoj sali na svetu, ruski virtouz napominje da se nosi bez velikih uzbuđenja.

„Kada bih se loše osećao pred izlazak na scenu, imao bih signal da se plašim sam sebe. Čitao sam da je za profesionalni nivo u nekoj profesiji potrebno provesti deset hiljada sati u onom što radite. E, pa ja sam proveo do sada 40.000 sati za klavirom. Sve je u redu“, iskren je Berezovski.

Sve agresivnija tehnološka revolucija, kako kaže, ne utiče na poklonike klasične muzike da i dalje uživaju u živom izvođenju vrsnih muzičara.

„Nijedan ekran ne može da zameni opciju da neko iz neposredne blizine doživi umetničko čudo. Nije mala stvar da delite doživljaj koncerta s ljudima koji sede oko vas. Koncert klasične muzike još uvek ima moć da emotivno pomeri ljude koji su u sali i koji dele ushićenje muzičara na sceni. Tu atmosferu nijedna slika sa ekrana, ma koliko bila senzacionalna, ne može da zameni“, kaže Berezovski i dodaje da svako u koncertnoj sali može da upozna neke interesantne ljude.

Vrsni umetnik priznaje da osim u klasičnoj muzici uživa u džezu i glasu Freda Merkurija, ali napominje da na njega najveći uticaj ima ruska narodna muzika.

„Narodna muzika baštini najznačajnije folklorne momente u svakoj kulturi. To je nesagledivo umuzičko bogatstvo“, istakao je Berezovski.