„Novi talas“ – poslednji san Jugoslavije

Presudan uticaj na stvaranje jugoslovenskog Novog talasa imao je pank koji je već krajem sedamdesetih osvojio Zapad. Novi talas je obeležio čitavu jednu generaciju i, kako mnogi smatraju, najviše približio Beograd, Zagreb i Ljubljanu.

„To je bila jedna politički flagrantne poruke, kao što su Krokodili dolaze, ili Moje su nebo vezali žicom, ili Ja nosim plastično odelo i plastika je moja hrana. Tako da su to bile pank poruke koje su bile i te kako važne i mnogo značile“, podseća profesor Fakulteta dramskih umetnosti, dr Aleksandar S. Janković.

„Praktično to je bio pokret prvi put u muzičkom svetu bivše Jugoslavije gde bendovi nisu morali da budu naročito muzički nadareni, talentovani i uvežbani, nego je više bila u pitanju neka vrsta energije i volje da se nešto pokaže, da se na neki način izraz neki unutrašnji bunt ili ljubav prema svetu“, smatra pisac i muzičar, Vladimir Đurić.

„Ne verujem da smo onda kada smo počinjali time da se bavimo bili svesni toga da će to biti stvar koja će biti u našim životima najvrednija, u duhu onoga što znači, neka vrsta stalnog osvajanja slobode i da je on i dalje prisutan. Pesme iz tog perioda su i danas prisutne u situacijama kada je na neki način ugrožena sloboda“, kaže nekadašnji član grupe „VIS Idoli“, Srđan Šaper.

Novi talas bio je više od muzičkog pravca na filmu i televiziji, u književnosti i slikarstvu podstakao je nove vrednosti, ideje i estetiku.

„Knjižara u Cetinjskoj je bila mesto gde su se skupljali ljudi iz različitih oblasti umetnosti. Sve je bilo alternativno. Mi smo svi živeli zajedno i mi smo imali naš svet na televiziji, imali smo neke koji su nam bili konkurenti, imali smo zašta da se borimo“, napominje reditelj Branimir Dimitrijević.

Ubrzo posle nastanka Novi talas je dobio kultni status u jugoslovenskoj istoriji muzike i kulture i možda se sa pravom naziva „poslednjim snom Jugoslavije“.