„Dobar dan za pevanje“

Muzika je prati još od malih nogu, prvo je svirala klavir, onda je počelo da je interesuje pevanje. Ali Lena Kovačević se ipak najudobnije oseća u oblasti pisanja muzike i tekstova.

Kako kaže, volela bi da se razvija i kao autor i kao pevačica. Upravo je i uspela u tome! Napravila je miks svega što voli (kad je muzika u pitanju) i objavila svoj prvi album „Dobar dan za pevanje". Osim što je izvođač, disk potpisuje i kao kompozitorka, pijanistkinja i tekstopisac.

A kada je tražila producenta otišla je daleko - u Ameriku. Na sreću, nije stvarno morala da leti do tamo, već je u Beogradu 2008. godine upoznala Teodora Janija. On je našoj publici poznat po saradnji sa Goranom Bregovićem, grupama „EKV", „Oktobar 1864", i mnogim drugima.

„Zapravo, moja ideja je bila da odem u Njujork i pokušam da pronađem producenta, muzičara, koji bi želeo da sarađujemo na snimanju jednog projekta, kao što je ovaj album. U momentu kada sam Tedu predstavila svoje pesme, on mi je predložio nekoliko sjajnih ideja, imao je odličan pristup celom projektu i osetila sam da je moja potraga za 'pravim producentom' za ovaj album završena", rekla je Lena.

Svoje oduševljenje Teodorom kao muzičarem, Lena nije skrivala: „On je zaista neverovatan muzičar i kreativac i veoma sam mu zahvalna na poverenju koje mi je ukazao. Bez mnogo reči je razumeo ceo stil albuma, i ovaj album je između ostalog, dokaz koliko on voli muziku naših prostora i koliko je dobro poznaje".

„Dobar dan za pevanje" je 'kolaž' popa i džeza, kao i karakterističnih elemenata naše tradicionalne i ‘folk' muzike. Ali, Lena je želela da ode još korak dalje, i da bi celu stvar učinila još atraktivnijom ima i posebne goste - Marka Markovića, Orkestar Bobana Markovića i virtuoza na harmonici - Dejana Kostića, a.k.a. Mocarta. Ni tu se nije zaustavila, sarađivala je i sa Momčilom Bajagićem Bajagom.

„Saradnja sa Bajagom je za mene pravo zadovoljstvo i čast, volim njegove tekstove i muziku, i mnogo mi je značilo što sam imala njegovu podršku kao tekstopisca. Drago mi je što mu se dopao stil muzike i što je svojim tekstovima obogatio ceo projekat", zadovoljna je ova mlada umetnica, koja je diplomirala džez pevanje na muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu, i tamo počela da peva naše stare običajne pesme, sa jednim orkestrom. Čak je sa njima imala i turneju kroz Holandiju i Belgiju predstavljajući muziku naših prostora. I tako je uspela da spoji etno i pop muziku.

„Oduvek me je privlačio zvuk naše tradicionalne muzike, ali onako pomalo 'stidljivo' i iz prikrajka razmišljala sam na koji način bih mogla da mu se približim. Dok sam bila na turneji po Evropi 'odlučila' sam da pokušam da spojim ove dve ljubavi, prema modernoj muzici i muzici naših prostora", iskrena je Kovačevićeva.

„Specijalitet kuće"

A cela ideja o spoju, naizgled totalno različitih žanrova nastala je kao šala. I ispostavilo se da je to dobra zabava. A na osnovu toga kako nam je objasnila ovo, nameće se zaključak da Lena voli i da kuva.

„Želela sam da na jedan duhovit način 'zakuvamo' priču džeza, popa i naših 'specijaliteta kuće'. Imala sam odličnu grupu muzičara koji dobro poznaju različite žanrove muzike, i kada su svi pomislili da je insistiranje na ovom spoju domaćeg i stranog jedna odlična šala, shvatili smo da smo se svi 'upecali' i da album upravo tako i treba da zvuči", rekla je Lena kojoj je u "probijanju" na muzičku scenu i u sticanju samopouzdanja pomoglo to što je sarađivala sa američkim basistom Džonom Klejtonom.

„Nastup sa Džonom Klejtonom na otvaranju jednog od najvećih evropskih džez festivala, bio je za mene izuzetno važan trenutak, jer sam i dalje bila 'student', a dobila sam šansu da budem deo jedne sjajne organizacije, kako festivala, tako i samog projekta koji je predvodio Klejton. O kakvom je festivalu reč, dovoljan je podatak da su se posle našeg nastupa publici predstavili Najdžel Kenedi i Al Di Meola."

To što je Lena kćerka Dušana Kovačevića, proslavljenog pisca, scenariste i autora kultnih srpskih predstava i filmova sigurno joj je pomoglo u karijeri. Svaka sugestija joj je više nego značajna.

„Dolazimo iz različitih profesija, pa najveći uticaj u tom smislu ima njegov savet i mišljenje, kao roditelja pre svega, a zatim kao 'profesionalca'. Uvek mi je simpatično što ljudi vole da mi kažu koju reč vezano za njegove drame i filmove, naprave mali 'omaž', tu i tamo nešto 'odglume' ..."

Svako ima svoj dan, neko za igranje, neko za glumu, a neko za pisanje. Lena bi želela da joj svaki dan bude dobar za pevanje. Ali nije, ne može baš uvek da stvara muziku, iskreno je rekla Lena.

„Volela bih i da svako raspoloženje bude ono koje podstiče na kreativnost i stvaralaštvo... i ovde bih stala, da se ne pomisli da je reč o prazničnim željama."