„Carevčevi dani“, čuvaju narodnu muziku i sećanje na autora melodije „Svilen konac“

Četvrt veka zvuci violine odzvanjaju u Velikom Gradištu, na keju Vlastimira Pavlovića Carevca. Festival „Carevčevi dani“ koji nosi ime ovog slavnog violiniste, upravnika Narodnog orkestra Radio Beograda i čuvara izvorne narodne muzike, od skromnih početaka, iz godine u godinu je rastao i razvijao se.

„Pokazujemo kako treba da izgleda format jednog festivala narodne muzike i polako postajemo uzor drugima. Vidim da se ove godine pokreće dole na jugu jedno takmičenje violine, po uzoru na Carevčevu violinu ovde u Velikom Gradištu“, kaže Nikola Rackov, osnivač i predsednik Umetničkog saveta „Carevčevih dana“. 

„Sa ovog mesta, baš odavde je Carevac često sedao u brod i išao za Beograd. I vraćao se ovde. Verovatno ga je Dunav i sve ovo inspirisalo da napravi ono što je napravio. Mi smo dužni to da poštujemo i da nastavimo sa festivalom“, istakao je Dragan Milić, predsednik Opštine Veliko Gradište.

Ovogodišnji festival imao je revijalni karakter. Nastupili su mnogi dosadašnjih pobednici „Carevčevih dana“. Prva statueta Vlastimira Pavlovića Carevca 1995. godine otišla je u ruke Novice Stojimirovića.

„To mi je dalo snage i ohrabrilo da uđem u pedagoški rad sa decom, tako da sada iza mene, bogami, stoji nekih dvanaest violina koje sviraju u mom orkestru, jer imam i orkestar od tog vremena“, priča Stojimirovića. 

Posle 25 godina postojanja, „Carevčevi dani“ čvrsto su se utemeljili kao čuvar tradicije i stvaralaštva velikog Carevca.

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević istakao je da su Carevčeve pesme bile umetnička dela, njegovi aranžmani takođe: „I kada se nacionalno biće muzike jednog naroda poistoveti i zagrli sa velikim umetničkim talentom jednog čoveka, onda zajednica koja je porodila jednog takvog div-junaka u oblasti kulture ima razloga da bude ponosna i zadovoljna i da njegovo delo baštini sa velikim ponosom“.

Vlastimir Pavlović Carevac imao je boemsku dušu, ali je bio strog kao muzički pedagog. Danas bi bio ponosan na svoje Gradištance, jer su njegovo delo dostojno sačuvali od zaborava.