"Lydian Sound Orchestra" na festivalu „Nišvil“

Od 1975. godine, kada je kao 20-godišnji student stigao u Njujork i krenuo da upija energiju tamošnje scene, Dejvid Marej druži se i svira sa tada već velikim imenima pa do danas.

Objavio je više od 150 albuma pod svojim imenom i još preko stotinu kao gostujući muzičar. 

Čak impresivnije od brojki je to što je kao tenor saksofonista usavršio prepoznatljiv pristup improvizaciji uz duboko poštovanje tradicije i što je u svoje improvizacije uneo beskonačni mozaik muzičkih izazova i istraživanja. 

Krajem devedesetih bio je jedan od pionira fuzije vorld mjuzik zvuka i džeza, tragajući za korenima: od Kariba pa sve do Južne Afrike i Senegala. 

Iako je u startu bio pod uticajem fri džez muzičara, postepeno je razvijao raznovrsniji izraz i u sviranju i u komponovanju i izdvojio se od većine muzičara svoje generacije samim tim što za uzora nije uzeo Džona Koltrejna već se okrenuo proučavanju mejnstrim saksofonista kao što su Koulman Hokins, Ben Vebster ili Pol Gonzalves. 

Zato samo na prvi pogled može delovati kao paradoks to što je svoju prvu Gremi nagradu dobio upravo za album koji je 1988. godine snimio sa Mekojem Tajnerom Blues for Trane: A Tribute to John Coltrane. 

Jednaest godina kasnije, Marej je sa svojim sastavom snimio Octet plays Trane i po ko zna koji put srušio barijere između modernizama i tradicije u džezu. 

Takođe, 1976. godine osnovao je jednu od svojih grupa "World Saxophone Quartet".

Pisao je i muziku za film, pozorište i plesne trupe i napisao dve opere – The Blackamoor of Peter the Great (2004), baziranu na 20 Puškinovih pesama, i The Sysiphus Revue (2008) bop opera za gospel hor, prema libretu koji je napisao Amiri Baraka. 

Poslednjih godina skrenuo je pažnju i mlađe publike saradnjom sa soul pevačicom Mejsi Grej.

Saradnja Mareja i "Lydian Sound Orchestra" je i više nego logičan deo njihovih karijera. Ovaj italijanski sastav osnovao je 1989. godine Rikardo Brazale, kompozitor, aranžer, dirigent, pijanista, profesor, esejista i umetnički direktor festivala "New Conversations – Vicenza Jazz", a njihov repertoar čine kako originalne kompozicije, tako i efektne obrade kompozicija bi bopa, svinga pa i Nju Orleans velikana, sve protkano dozom humora, kako u naslovima kompozicija, tako i u poigravanju muzičkim materijalom.