Nik Vest i Ričard Bona u martu na „Mjuzikolodži“ svirkama

Ričard Bona će, sa svojim petočlanim bendom, održati čak dva koncerta u kultnom klubu „Bitef art kafea“, 10. i 12. marta, čime će i otvoriti prolećno izdanje koncertnog serijala „Mjuzikolodži Barkafe sešns“. Samo dve nedelje kasnije, 26. marta, na istoj sceni, publici će se predstaviti i sjajna Nik Vest.

Ričard Bona je rođen u malom selu u Kamerunu, u muzičkoj porodici, pa je bavljenje muzikom za njega bio prirodan put. Kao četvorogodišnjak, počeo je da svira balafon. Svoju prvu gitaru napravio je sam tako što je ribolovački najlon zategao preko starog rezervoara motocikla.

Kako sam kaže, džezom je počeo da se bavi iz finansijskih razloga, nakon što je vlasnik jednog lokala tražio od njegovog benda, koji je svirao tradicionalnu muziku, da sviraju isključivo džez.

Džez je za Bonu označio i potpuno novi život, iako će kasnije u svojoj karijeri bežati od svrstavanja u bilo koji žanr. Sa 22 godine, Bona je emigrirao u Nemačku kako bi studirao muziku, a zatim je obrazovanje nastavio u Francuskoj.

Preselivši se u Njujork, devedesetih, Bona je podigao prašinu na tadašnjoj džez sceni i zadivio kolege muzičare i publiku svojom nesvakidašnjom veštinom i talentom.

Obožavaoci ga nazivaju „Afričkim Stingom“, kritičari profesionalcem nad profesionalcima. Njegov glas, koji prkosi naporu, veština kojom dominira bas gitarom, jedinstvena moć pisanja pesama i umešnost u savladavanju bilo kog instrumenta, doneli su mu poziciju jednog od retkih afričkih umetnika sa svetskom reputacijom.

Ovenčan je najznačajnijim nagradama i priznanjima, kao što su Gremi i "Victoires du Jazz Award" za najboljeg svetskog umetnika 2004. godine. Svirao je i snimao sa velikanima poput Majka Sterna, Džordža Bensona, Peta Metinija, Čake Kan, Stiva Geda, Džona Ledženda i mnogih drugih.

Eksplozivna pojava na bini nije dovoljna da opiše način na koji se Nik Vest kreće i šokira masu gde god da nastupi. Ona je pravi čarobljak na sceni dok peva, pleše i slepuje po svojoj bas gitari. Prepoznatljiva je i po svojoj „čiroki“ frizuri koja je, simbolično, baš u obliku bas ključa.

Tokom karijere, radila je u Kvinsi Džons produkciji, sa Prinsom, Džonom Mejerom, Mejsijem Grejom, Dejvom Stjuartom iz „Juritmiksa“ i mnogim drugima. Njene kolege muzičari, kritičari i publika, smatraju je za jednu od najistaknutijih predstavnika nove fank scene i za naslednicu legendarnog Prinsa, sa kojim ju je svojevremeno žuta štampa dovodila u vezu.

Talenat Nik Vest je privukao pažnju i Stivenu Tajleru i Leniju Kravicu, i postala im jedan od omiljenih mladih autora i pojava na sceni.

Fotografije Nik Vest objavljivane su na naslovnim stranama Bass Musician Magazine, Bass Player, nemačkog Bass Quarterly i japanskog izdanja Bass Magazine.

Nik Vest je među retkima koji su imali priliku da sviraju na prvom šestožičanom „Fender“ basu, i zaštitno je lice njihove nove linije bas gitara "Dimension Bass", u čijem je razvoju i učestvovala, kao i bas pojačala "Black Beauty" kompanije SWR.

Uz sve to, Nik Vest je osmislila i kampanju "Queens of Strings" koja pronalazi i pomaže muzičko obrazovanje talentovanih devojaka.