Rusko-srpski novogodišnji koncert u Beču

Pravoslavni novogodišnji koncert ove godine je okupio poznate muzičke umetnike iz Rusije i Srbije – Irkutski filharmonijski orkestar pod dirigentskom palicom Ilmara Lapinša, srpska operska diva Jadranka Jovanović, ruski operski pevač Aleksej Tihomirov, srpska čelistkinja Ana Topalović, kao i poznati ruski trompetisti Vladislav Lavrik i Aleksandr Sorvin.

Tokom programa izvođena su dela klasika, ali i savremenih kompozitora.

U glavnoj sali Muzikferajna mogla su se čuti dela Petra Iliča Čajkovskog,  Aleksandra Sedlara, Isidora Bajića, Stanislava Biničkog, Nikola Paganinija, Pavela Singera, kao i Aleksandra Čajkovskog, Grigora Dinka, Kamija Sen Sansa, Davorina Jenka i Stevana Hristića.

„Sa velikom radošću imala sam prilike da predstavim u ovoj značajnoj dvorani srpske kompozitore kao što su Stanislav Binički, Davorin Jenko, koji je Slovenac poreklom, ali je ceo život proveo u Srbiji, Isidora Bajića. Isto tako veoma mi je drago što sam imala duetski nastup sa ruskim kolegom Aleksejom Tihimirovim“, rekla je Tanjugu Jadranka Jovanović.

Jovanovićeva je istakla da je srećna što se u njenoj bogatoj karijeri dogodio koncert u jendoj od najprestižnijih dvorana, sa izuzetnim kolegama Irkustek filharmonije i dodala da je imala prilike da se na koncertu izbori za srpske autore.

„Nije bilo lako izboriti se za naše kompozitore, ali sam ja to učinila svojim iskustvom i ogromnom ljubavi koju imam za svoju zemlju i srpsku muziku. Ovo je za mene bilo posebno veče, događaj gde sam osetila da sam podržana ne samo od strane mnogorojne srpske publike, velikog broja ruske publike, već i od Austrijanaca, ali i iz bivših jugoslovenskih republika, koji su skandirali kada je išao Marš na Drinu“, prenela je utiske sa koncerta operska diva.

Dirigent Irkustkog filharmonijskog orkestra Ilmar Lapinš rekao je da je, kada je rado u Narodnom pozorištu u Beogradu, 70-tih godina, video da niko Srbima ne može da zabrani da slave svoju novu godinu.

„Tada je moj prijatelj došao do mene i rekao da odemo 13. januara u Klub književnika, ali da ne smem da kažem policiji, ako me pita, da se slavi Nova godina. Razumeo sam tada da Srbima niko ništa ne može zabraniti. Od tada je 13. januar postao za mene simbol Srbije, a hoću da postane i simbol Rusije“, istakao je ruski dirigent.

Lapinš je rekao da je u poslednjih 10 godina, koliko vodi filharmoniju u Irkutsku, izdejstvovao da se zna da će uvek za 13. januar biti održana prava fešta.

„Zahvaljujući ovome i članovi mog orkestra iz Rusije imaju vrlo pozitivan odnos prema Srbiji“, rekao je Lapinš.

Ambasador Rusije u Austriji Dimitri Ljubinski ukazao je da je ovaj koncert postao tradicija, koja je započeta prošle godine.

„Probali smo pre godinu dana da organizujemo koncert za pravoslavnu Novu godinu, i odmah smo dobili poziv da to ponovimo. Posebno mi se svidelo što su ruski i srski umetnici sarađivali pod dirigentskom palicom Lapinša, i što su izveli pred bečkom publikom ruske i srpske pesme“, rekao je on.

Nakon koncerta priređen je prijem na kojem su se okupili umetnici i predstavnici ruskih vlasti, odnosno diplomatskog kora.

U opuštenoj atmosferi sabrani su utisci sa koncerta, a preovladalo je mišljenje da je bio izuzetno uspešan.