Tasovac: Priča o kulturi ne sme da bude rasprava o nekulturi

Beogradska filharmonija otvara novu sezonu pod nazivom Bitije ljudsko, zajedno sa šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom. A već naredne gostuju u Gracu.

Najpre, od Beogradske filharmoji navikli smo da očekujemo neočekivano. Čime ove godine počinjete sezonu?

Moram da kažem da ovo nije nešto neočekivano, jer je ovo već 95. put da orkestar Filharmonije izlazi pred beogradsku publiku svečanim otvaranjem koncertne sezone.

Ipak, program jeste malo neuobičajen. Večeras je na reportoaru opera Zamak plavobradog, Bele Bartoka, koja je nastala pre 100 godina čime slavimo taj jubilej.

Sadržaj opere je kao neki triler i ona je u skladu sa trenutnim ciklusom „Mrakobes“, koji sombolizuje pobedu mračnih sila. Opera se održava na mađarskom, pa je pripremljen prevod, a „Kolarac“ će te večeri izgledati potpuno drugačije pomoću specijalnih svetlosnih instalacija.

Pre toga ćemo imati sudbinsku Betovenovu Petu simfoniju.

Osećaj prvog koncerta u sezoni je kao kada se vraćate posle nekog dugog puta i treba da vidite porodicu i prijatelje kojih ste se jako uželeli i mislim da je baš zbog toga uvek neka posebno svečana atmosfera.

Zbog velikog interesovanja, neposredno pred koncert ćemo pustiti još 100 karata za stajanje.

Gostovaćete i u Gracu?

Beogradska filharmonija će 24. i 25. septembra otvoriti simfonijsku sezonu u Gracu sa Gabrijelom Velcom. Tu ćemo početi program sa poemom Beograd, Dragutina Gostuškog, jednog od onih beogradskih, srpskih i svetskih likova koji su potpuno nepravedno skrajnuti, jer ono što je on uspostavio kroz svoju muziku jesu standardi u kojima su Beograd i Srbija u tom vremenu već bili u najelitnijem evropskom intelektualnom mišljenju.

Koncerti i van Beograda?

Već početkom oktobra otvaramo sezonu u Novom Sadu i to koncertima za bebe. To su specijalni programi koje smo pripremili za one najmlađe do dve godine, a koji su se pokazali veoma uspešnim u Beogradu.

Zajedno sa Galerijom Matice srpske započinjemo svake prve subote u mesecu bebe u muzeju i različite koncerte klasične muzike.

Borba protiv nekulture. Koliko do institucija kulutre, koliko do države, koliko do nas samih?

Kao što se ćirilica ne štiti time što ćete zabranjivati latinicu, tako se i kultura ne štiti time što ćete se boriti protiv nečega, šta god ono bilo, nego se borite upravo stvaranjem dobrih proizvoda, poput onoga što radi Beogradska filharmonija, Beogradski festival igre, na način kao što to radi Emir Kusturica sa „Kustendorfom“.

Ima puno fantastičnih primera kako se borite za vrednosti u koje verujete. Ako svedete priču o kulturi na raspravu o nekulturi to samo znači da uopšte ne razumete kulturu i da ne prepoznajete njenu moć. Odnosno, nesigurni ste u svoje verovanje da je kultura zaista jedna od najbitnijih stvari koja pokriva sve oblasti našeg života i koja je prisutna onoliko koliko postoji ljudski rod.