Ariljska letnja muzička manifestacija od 14. do 29. jula

Direktor festivala ARLEMM Dragutin Mladenović kaže da se svake godine trude da donesu nešto novo, da okupe zanimljive i nesvakidašnje umetnike koji sa sobom nose posebnu energiju i čine da manifestacija ostaje u sećanju svakoga ko je poseti.

U okviru muzičkog programa ove godine će se predstaviti Orkestar Škole za muzičke talente iz Ćuprije sa solistom na violončelu Draganom Đorđevićem, Marko Luis, Vasil Hadžimanov, Bisera Veletanlić, Sara Renar, Aleksandra Radonjić, „JU grupa“, „Neverne bebe“, „Divanhana“, hor Tamare Adamov Petijević i drugi.

Nastupiće i polaznici letnje škole ARLEMM-a, a Mladenović najavljuje i tradicionalni koncert profesora, zatim veče sa akademikom Matijom Bećkovićem, duhovno veče koje će voditi sveštenik Vukašin Milićević i glumac Nebojša Cile Ilić, brojne radionice, javne časove, izložbe.

Mladenović u intervjuu Tanjugu posebno izdvaja ARLEMM art radionicu za decu u okviru koje će mališani imati mogućnost da se upoznaju sa osnovama dizajna, a moći će da pohađaju i slikarsku, psihološku i radionicu lend arta.

Prvi put ove godine će, prema rečima direktora, biti uživo prenošeni koncerti ARLEMM-a na „Telenorovom“ Jutjub kanalu, a prvi put će imati i nastavu flaute u okviru letnje škole, pod rukovodstvom profesorke Marine Nenadović, prve flaute Beogradske filharmonije.

„Novine su neophodne da bi osvežile program, ali uvek moraju da budu uklopljene u naš osnovni princip manifestacije, a to je najviši nivo kvaliteta umetničkih aktivnosti“, naglasio je Mladenović.

Prema njegovim rečima, pre devet godina nisu mogli ni da pretpostave kako će ARLEMM izgledati danas i da nije lako u malom gradu organizovati veliku manifestaciju koja traje dve sedmice.

„Postoji mnogo logističkih i organizacionih poteškoća koje zahtevaju duge i ozbiljne pripreme. Veliki gradovi imaju adekvatne koncertne prostore, sale, velike dvorane, instrumente. Nama je to sve u početku zadavalo dosta problema, a onda smo se okrenuli koncertima na otvorenom i tako pronašli jedan, za nas potpuno novi koncept. Priroda, ambijent gradskog trga, srednjovekovni amfiteatar u okviru porte Crkve svetog Ahilija, kao i sama porta, pružaju nezaboravan doživljaj i užitak u koncertu“, naglasio je Mladenović.

Svake godine je sve veći broj polaznika, mladih umetnika, gostiju i turista uključen u aktivnosti ARLEMM-a.

„Dovođenje velikih umetnika, kamernih orkestara, horova i izvođača iz zemlje i inostranstva, veliki je izazov za organizatora. Samo ove godine, ARLEMM će ugostiti više od 100 izvođača klasične, duhovne, tradicionalne i džez muzike“, dodao je direktor manifestacije.

„Pre nekoliko godina, veći deo stanovnika ovog kraja nije nikada bio na koncertu klasične muzike, a deca nikada nisu videla uživo instrumente, poput violine, violončela, klavira. Danas to isto stanovništvo može da kaže da je u svom gradu slušalo Stefana Milenkovića, Jovana Kolundžiju, Robija Lakatoša, čime se ne mogu pohvaliti mnogi stanovnici iz većih gradova od Arilja“, naglasio je Mladenović i dodao da sve veći broj dece upisuje muzičke škole i vidi svoju budućnost u klasičnoj muzici.

„Jedan od naših primarnih ciljeva jeste pružanje mogućnosti deci i mladima da dođu i otkriju svoj talenat, da kroz rad sa najboljim profesorima, dobiju nesvakidašnju mogućnost da unaprede svoja znanja. Najbolji primer napretka na ovom polju su deca koja su danas učenici Škole za muzičke talente u Ćupriji, a koja upravo dolaze iz Arilja i koja su svoje prve korake na instrumentu napravila na ARLEMM-u 2010. ili 2011. godine“, istakao je Mladenović.

Ulaz na sva dešavanja u okviru manifestacije je besplatan, što je, smatra Mladenović, jako bitno za privlačenje nove publike i njeno upoznavanje sa nekomercijalnom umetnošću.