Gile i „Medžik buš“ sjajni u punoj „Amerikani“

Specifično koncipiran koncert ponudio je odlično raspoloženoj publici jedinstven izbor pesama iz svih faza Gojkovićeve karijere, kojima je do perfekcije uvežbani sastav „Medžik buš“ moćnim zvukom udahnuo svežinu.

Na spisku pesama su se našle teme koje je „Električni orgazam“ retko svirao na koncertima, uz razne druge Giletove projekte poput albuma sa Vladom Divljanom, jednog solo izdanja, pesama iz popularnih filmova... 

Za početak je servirana Metadonska terapija, sa duplog albuma „Orgazma“ Zašto da ne (1994), koji Gojković ističe kao jedan od ključnih u karijeri matične grupe.

Kreirajući punokrvni rok koncert bez mnogo priče, Gile i „Medžik buš“ su zatim nanizali nekoliko tema sa jedinog albuma supergrupe „Vlada, Gile, Piko i Švaba“ iz 1991, i u tom delu publika je pokazala da se najbolje seća svojevremeno velikog radijskog hita, pesme Pruža. 

Kad je u pitanju opus „Električnog orgazma“, kompletan fokus je, sa izuzetkom na samom kraju, bio na albumima snimljenim od 1988. do 2002. godine. Sa albuma Letim, sanjam, dišem odabrane su Ti i Poljubi me i priznaj mi, a sa Zašto da ne odsvirana je, i to u znatno drugačijem aranžmanu, i Prljava, mala devojčica, kao i Kažu mi da te vratim mami. 

Obrada pesme „Korni grupe“ Magična ruka predstavljala je osvrt na album „bez struje“ Živo i akustično (1996). Posebno je vidljiva bila želja Gojkovića da baci svetlo na izdanje A um, bum, objavljeno u nesrećno vreme 1999. godine, i sa tog albuma odsvirane su Kakav je to svet, Reči lete baš bez veze i njemu posebno draga Više nikad kao nekad.

U finišu koncerta mesta se našlo i za uvodnu numeru sa Harmonajzera (2002) – Danas nisam sasvim svoj. 

Ovakav koncert je bio idealna prilika i za podsećanje na Giletov solo album Evo sada vidiš da može (1989), i to kroz Pobunu, nastalu takođe u saradnji sa Vladom Divljanom, i Više nisam tvoj, najpoznatiju pesmu sa izdanja. 

Uz Hajde reci mjau, iz Crnog bombardera je odsvirana Hodam sad kao zombi i završna u zvaničnom delu, Svečane bele košulje.

Kad je u pitanju primenjena muzika, podsetili smo se još jednog filmskog klasika, Kako je propao rokenrol (Hajde, hajde, devojko) i muzike za rimejk serije Pozorište u kući (Svet je samo barka koja plovi). 

Odnesi me „Vlada Divljan Old stars benda“ predstavljala je jedan od emotivnih vrhunaca u završnici koncerta.

Spavajmo, sanjajmo, odsvirana na početku bisa, jedina je tema izvedena sa dva albuma za decu koja je Gile snimio sa Divljanom. Očekivano, na nju se „naslonila“ Lutka koja kaže ne koja je i pokrenula celu priču.

Sve je zaokružila pesma Ne postojim, izvedena i kad su se Gile i „Medžik buš“ (gitaristi Damjan Dašić i Marko Ćalić, bubnjar Vladimir Jevtić i basista Ivan Stanković, uz pridruženog klavijaturistu Darka Grujića) prvi put spojili na istoj bini, kao gosti jesenas na koncertu „Eve Braun“. 

Publiku je u „Amerikani“ zagrejao kantautor Nikola Nešković i „Izneverena očekivanja“, a posebno je upečatljiva bila njegova lična posveta Marijani, stradaloj od, kako je rekao, muškog nasilja, u završnoj pesmi Okean.