Na probi sa Hadžimanovim i Zulfikarpašićem

Hadžimanov i Zulfikarpašić važe za najcenjenije evropske džez pijaniste. Pre dve godine, dva muzičara održala su fantastične koncerte u Beogradu i Novom Sadu, o kojima su publika i kritika dugo pričale, a predstojeći nastup biće prilika da predstave njihov album Koncert na Kolarcu snimljen 2015. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Obojica veruju u mešanje modernog džez jezika sa balkanskim muzičkim nasleđem i njihovi koncerti predstavljaju prvorezredne umetničke događaje.

Dvojica muzičara ugostila su ekipu Tanjuga na probi pred koncert u nedelju. U maloj prostoriji ispod Velike sale u Kolarcu jedan naspram drugog svako za svojim klavirom svirali su Hadžimanov i Zufilkarpašić.

„Slobodno preko tog mirnog dela improvizuj... ukrasi ga malo... čuješ ovde kako je prazno pa ga ti oživi“, govorio je Hadžimanov Zufilkarpašiću.

Onda je usledilo ponavljanje tog dela kompozicije dok nije „ukrašen“ virtuoznim pasažem Zufilkarpašića koji je smislio tog trenutka.

„Evo ovde možeš da 'skreneš' u ovaj triler... slušaj kako je lep“, uzvratio je sugestiju Hadžimanovu Zulfikarpašić i opet je usledilo uvežbavanje tog dela kompozicije.

Raspoloženi, vedri i duhoviti u razmeni ideja obojica deluju kao ljudi koji se sa velikim uživanjem spremaju za koncert.

„Potrudili smo se da pred publiku u nedelju izađemo i sa nekim novim kompozicijama koje nismo svirali na koncertu 2015. godine. Znamo da postoje ljudi koji će videti i čuti oba koncerta. Svesni smo da je ovo jedna vrsta ekskluzive koja se ne dešava svaki dan jer Bojan živi u Parizu, radi po Evropi, a ja sam ovde i onda kada uspemo da uskladimo raporede onda se desi koncert“, objasnio je Vasil Hadžimanov.

Prema njegovim rečima, povod za koncert je i promocija zajedničkog albuma sa Zulfikarpašićem.

„Odabrali smo snimke za koje mislimo da su najreprezentativniji sa koncerta 2015. godine“, istakao je Hadžimanov.

Cenjeni muzičar navodi da je prošao isti put kao i Zulfikarpašić:„Meni i njemu je prva ljubav bila džez. Imali smo istog mentora Draškocija koji je svojevremeno eksperimentisao sa balkanskom muzikom i Lalom Kovačevim. Bojan i dalje živi u inostranstvu, ja sam neko vreme takođe proveo van granica naše zemlje“.

„Kada odeš negde daleko tada počneš da ceniš prave stvari koje ovo podnevlje ima. Kod nas je narodna izvorna muzika baš kao i džez i rok zapostavljena, jer ovo što se naziva narodnjacima i što je dominantno na televizijama uopšte nema veze sa izvornom narodnom muzikom“, naglasio je Vasil Hadžimanov.

Za njega nema dileme da je etno motive moguće učiniti veoma privlačnim u džez muzici.

„Treba znanja, volje, umeća, malo iskustva i istrajnosti da se to dogodi. Veoma pažljivo rukujemo kulturnom baštinom Balkana jer verujemo u divnu muziku“, kaže Hadžimanov.

Bojan Zulfikarpašić napominje da je tajne uspeha njihove saradnje u poklapanju bazičnih ideja o muzici.

„Delujemo u momentu. Osvajamo muziku srcem i dušom a u tome nam pomažu uši. Veoma je važno da se slušamo dok pripremamo koncert“, istakao je Zulfirkapašić.

Šta god njih vojica čuju oni pokušaju da pretvore u muziku. Zulfikarpašić napominje da je njihova jedina opsesija da sviraju kvalitetnu muziku ma koje korene ona imala.

„Naučio sam prijatelje u Francuskoj da me kroz triler dozivaju kao što to naše folk pevačice rade. Naučiti to Francuze nije bilo lako. U jenom momentu su me sve kolege tamo tako dozivale. Ljudi koji su u džezu imaju 'otvorene' uši prema folklorima različitih podneblja. Sam džez je mešavina evropske muzike koja je data crnim muzičarima Afrike da je sviraju. Mešanje muzike je u samoj srži džeza“, objasnio je Zulfikarpašić.

Pre nekoliko godina bio je gostujući profesor na odsku za džez u okviru studija Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

„Verujem da bi bilo vrlo zanimljivo mladim muzičarima da Vasil i ja održimo neki master klas, da otvaramo diskusije, pričamo sa njima. Koristilo bi i nama i vama“, zaključio je Zulfikarpašić.