Svetske zvezde u programu Beogradskog džez festivala

Predsednik Organizacionog odbora Beogradskog džez festivala Goran Vesić naglasio je da je budžet ove muzičke smotre 200.000 evra.

„To je važno za nas jer uvek želimo da pomeramo granice u organizaciji ovog festivala. Kada smo krenuli u ovaj posao pre nekoliko godina budžet je bio 40.000 evra. Ove godine smo već prodali oko 1.500 kompleta ulaznica, što je veći broj prodatih kompleta u odnosu na prošlu godinu u ovo vreme“, istakao je Vesić.

Gradski menadžer je dodao da se festival prošle godine vratio u Centar „Sava“.

„To je uticalo na celokupnu posetu festivalu od 17.000 ljudi. Ove godine takođe imamo dva koncerta u Centru 'Sava'. Renovira se Dom sindikata pa ove godine nećemo biti tamo, ali već sledeći festival se vraća u taj prostor“, objasnio je Vesić.

Koncert i nagrada u čast Miće Markovića

Prema njegovim rečima, ove godine u je planu specijalni koncert u čast preminulog Milivoja Miće Markovića 25. oktobra koji je bio dugogodišnji umetnički direktor festivala.

„Na taj način želimo da otrgnemo od zaborava velikog umetnika. U narednom periodu osmislićemo neku nagradu koja će nositi njegovo ime kako bi on ostao prisutan na festivalu.“

Vesić je napomenuo da će otvaranje festivala biti drugačije nego što je to do sada bila praksa.

„Ljudi dođu na koncert uživaju u džezu a ne da slušaju govorancije. Izložba o istoriji džeza biće otvorena 24. oktobra u Skupštini grada i tada će Beogradski džez festival biti otvoren. Jedna od funkcija našeg festivala je edukacijua ljudi o džezu“, rekao je Vesić.

Za njega nema dileme da Beograd ima odličnu džez publiku. „Mnogi novinari iz inostranstva su mi kazali da Beograd ima sjajnu mladu džez publiku. Kazali su mi da nigde nisu videli toliko mladih ljudi da dolaze na džez festival.“

Vesić je napomenuo da je prošle godine od zarađenog novca na festivalu kupljen instrument za Muzičku školu „Stanković“.

„Za džez sekciju u Muzičkoj školi 'Stanković' kupili smo saksofon, a takođe deo sredstava smo utrošili u nabavku novih stolica za veliku salu Doma omladine koje ćemo namestiti do kraja godine. Pokušavamo da promovišemo džez među mladim ljudima i zato je slogan našeg festivala 'Džez vizije'“, objasnio je Vesić.

Ivona Jevtić, gradska sekretarka za kulturu, napomenula je da je džez festival od izuzetnog značaja za Beograd.

„Beograd nikada do sada nije imao ovoliko turista i mi ulaganjem u manifestacije kulture želimo da nastavimo taj trend. Gradski sekretarijat za kulturu uložio je devet miliona dinara i ove godine, a Ministarsvo kulture dva miliona i 600.000 dinara“, rekla je Jevtićeva.

Ambasador Portugalije u Srbiji Augušto Saraiva Pejšoto zahvalio je organizatorima i gradskom menadžeru na pozivu i istakao da iz njegove zemlje u Beograd stižu umetnici koji će sigurno imati šta da pokažu beogradskoj publici.

„Ambasada Portugalije već dugi niz godina podržava dolaske portugalskih umetnika na Beogradski džez festival. Želimo da pokažemo raznolikost džeza koji se sluša i svira u Portugaliji“, rekao je Pejšoto.

Stižu najvažnija imena savremenog džeza

Programski direktor Beogradskog džez festivala Dragan Ambrozić naglasio je da je festival delo kolektivnog uma i znanja.

„Čitav tim ljudi doprinosi kvalitetu festivala u kreativnom smislu. Svake godine imamo priliku da poboljšamo i unapredimo našu kulturu slušanja umetničke muzike. Ovaj festival je godinama uspešan i zbog toga donosi određenu dozu pritiska, jer publika dolazi sa velikim očekivanjima. Zahtevi publike su porasli zajedno sa festivalom i tome se radujemo“, istakao je Ambrozić.

On je istakao da neka od najvažnijih imena savremenog džeza stižu u Beograd

„To su Džošua Redman, Doni Mekaslin, Mark Ribo i 'Jang Filadelfijans' iz Amerike, ili Jan Lundgren, Jakob Bro, Marijus Neset, te Mats Ejlertsen sa grupom 'Rubikon' iz skandinavskih zemalja, Đovani Gvido iz Italije. Oni imaju odlične ploče u prošloj godini i po ukusu su mlađe publike što je nama posebno važno“, zaključio je Ambrozić.