Preko Srbije i Balkana do zvezda

Kanon Mizuno je 35-godišnja Japanka koja svoju muzičku karijeru želi da izgradi kroz nastupe u Srbiji i drugim balkanskim zemljama.

Ta školovana pevačica poreklom iz okoline Tokija najveći deo svojeg dosadašnjeg muzičkog života provela je nastupajući u zahtevnim mjuziklima, ali se pre dve godine zaputila u tešku misiju izgradnje sopstvene solo karijere u svetu popa.

Poslednjih decenija pop scenom u Japanu dominiraju ženske grupe sastavljene od izrazito mladih devojaka koje karijeru počinju u ranim tinejdžerskim godinama, kao i nekoliko pop diva koje nastupaju solo, a kojima su velike muzičke kuće svoje ogromne ljudske i materijalne resurse – producente, kompozitore, studije i kapital za reklamu – stavile na raspolaganje kada su ove još bile u srednjoškolskom uzrastu.

Zato zrelije pevačice u Japanu, pogotovo one poput Kanon, kojima je stalo do toga da ne budu prosti imitatori ritma i zvuka koji je u tom trenutku u modi, imaju pred sobom sizifovski posao da prevladaju uvreženo mišljenje i ustaljene modele rada kako bi ostvarile svoje snove i našle sopstvenu nišu na vrlo konkurentnom muzičkom tržištu.

Ponekad, za njih put ka uspehu u domovini vodi obilaznom putanjom - preko inostranstva. Za Kanon, preko Srbije.

Ona je u protekle dve godine nastupala u Beogradu u Domu omladine na manifestacijama „Japanizam“ i „Ćibikon“, koje među našim ljubiteljima japanske masovne kulture već važe za kultne događaje i privlače više hiljada posetilaca.

Na te dve višednevne fešte, koje su naročito poznate po takmičenju kosplejera (tamičara u kostimima svojih heroja iz sveta video-igara, anime crtanih filmova...), Kanon je našu publiku impresionirala izvođenjem tuđih i sopstvenih pop pesama, a sjajna reakcija punog Doma omladine, obezbedila joj je nov poziv i učvrstila je u uverenju da popularna japanska ostvarenja mogu imati prođu na Balkanu uprkos jezičkoj barijeri i osetnim kulturnim razlikama.

Više od pesme

Dokazivanje u inostranstvu i prikupljanje ličnog iskustva korisnog za solo karijeru nisu njeni jedini motivi. „U balkanskim zemljama koje sam do sada posetila, Srbiji i Rumuniji, postoji veliko interesovanje za Japan, ali ljudi iz ekonomskih razloga nisu u mogućnosti da putuju u Japan. Sa druge strane, u Japanu mnogi ni ne znaju za te daleke ali prijateljske zemlje, a kamoli koliko je Japan u njima omiljen. Zato imam želju da doprinesem upoznavanju i zbližavanju Japana i tih zemalja i širenju japanske kulture u inostranstvu. Odnosno, želim da odigram ulogu živog mosta između kultura“, objasnila nam je u Tokiju japanska umetnica, koja se ovih dana priprema za novo gostovanje na „Japanizmu“, koji je zakazan za četvrtu nedelju juna.

Njeno nastojanje da srpskoj i balkanskoj publici pruži priliku da se upozna ne samo sa novom japanskom pop muzikom, već i drugim, tradicionalnijim elementima japanske kulture, bilo je vidno u njenim prošlim nastupima u Beogradu – Kanon je savremene japanske hitove izvodila obučena u tradicionalni kimono kako bi gostima u Domu omladine i vizuelno dočarala Japan, a prošle godine održala je i predavanje o čuvenoj japanskoj muzičkoj trupi „Takarazuka“, koja ima stogodišnju tradiciju u izvođenju mjuzikala i u kojoj sve muške uloge igraju žene.

Kanon ističe da je direktna, živa interakcija i dalje neizostavna kada je u pitanju upoznavanje i uživanje u stranoj kulturi uprkos tome što je danas putem interneta i društvenih medija moguće doći u dodir sa stranim umetničkim formama više nego ranije.

„Želim da ljudi u inostranstvu osete živi Japan, pa zato nameravam da i ubuduće nastavim da dolazim i pevam na Balkanu. Ove godine, pored Srbije, nastupaću i u Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji“, kaže ona i dodaje da bi volela da u potpiše ugovor sa nekom od naših muzičkih kuća, kako bi dosadašnjim nastupima na festivalima japanske kulture mogla da pridoda i solističke koncerte u Srbiji i regionu i tako ostvari rezultate koji bi mogli da joj kasnije omoguće da privuče pažnju japanskih producenata.

Globalizacija Srbije – kada srpska planina glumi japansku u američkom filmu

Kanon je upoznala Srbiju na vrlo neobičan način. Ona se odazvala na poziv upućen Japancima koji žive u Evropi ili se nalaze na proputovanju kroz kontinent da nastupe u sporednim ulogama u američkom horor filmu Šuma, reditelja Džejsona Zejde, koji je sniman na našoj planini Tari 2015. godine.

Taj film, pušten u bioskope početkom 2016, za pozornicu ima Japan i govori o Amerikanki koja nastoji da odgonetne tajnu nestanka svoje sestre bliznakinje u Zemlji izlazećeg Sunca. Nju tokom traganja u Japanu progone duše ljudi koji su izvršili samoubistvo u šumi Aokigahara Đukai, koja se prostire u podnožju najviše japanske planine Fudži i koja je u toj dalekoistočnoj zemlji već decenijama poznata kao stecište onih koji žele da okončaju sopstveni život.

Pošto je snimanje u pomenutoj japanskoj šumi zabranjeno, zbog bojazni da bi njeno pominjanje, naročito u kontekstu smrti, moglo da ohrabri potencijalne samoubice, filmski producenti su bili prinuđeni da potraže lokaciju koja bi mogla da odmeni vulkanskog gorostasa Fudži i šumu u njegovom podnožju. Sa obzirom na to da su troškovi produkcije u Srbiji mali, oni su se odlučili da, za snimanje svog niskobudžetnog ostvarenja, japanske i američke glumce i statiste okupe upravo u našoj zemlji.

Za Kanon, koja se tako obrela u maloj ulozi duha preminule žene u sebi nepoznatoj zemlji, prvi utisci o Srbiji nisu bili dobri, jer ju je sa Surčinskog aerodroma u centar prestonice prevezao neregistrovani taksista, koji joj je vožnju naplatio četiri puta više od prave cene.

Međutim, predusretljivost osoblja hotela u kojem je odsedala i policije, kao i kasnija interakcija sa našim građanima i lepote šuma u podnožju Tare, ubedili su je da nastavi da dolazi u Srbiju, pogotovo što joj se ukazala prilika da nastupa na dobro posećenim događajima usmerenim na promociju japanske kulture u Srbiji – „Japanizmu“ i „Ćibikonu“.

„Bila sam u puno zemalja, ne samo evropskih, i po mom mišljenju Srbija je jako prijatna za boravak. Kad god mi je zatrebala pomoć, svi su ostavljali to što su u tom trenutku radili i iz sve snage se trudili da mi pomognu. Zato je moj utisak da je Srbija zemlja prijemčivih ljudi koji su uvek spremni da pomognu onima koji su u nevolji.“

Sudeći po primeru Kanon Mizuno, ali i nekoliko mladih japanskih fudbalera i tenisera koji poslednjih godina posećuju našu zemlju da bi sticali iskustva u svojim oblastima, čini se i da je Srbija i zemlja koja se sve više uključuje u proces globalizacije, ne samo kao pošiljalac, već i kao primalac stranih kadrova.