Tomi Emanuel za RTS: Volim kad sam otvoren i ranjiv na sceni

Poznati muzičar je na početku intervjua za RTS istakao: „Želim da publiku povedem na svojevrsno putovanje. Moja muzika je većinom pozitivna, i veoma srećna, ali ima i nekih numera koje nisu tužne već ozbiljne. Imaju priče. Ne želim da sviram note i akorde, već da pričam priče bez korišćenja reči“.

Promovišete svoj novi album. Čini se da je numera „Braća po krvi“ za vas posebna. Zbog čega?

„Ja sam ambasador jedne američke organizacije kroz koju dajemo časove gitare ljudima koji su izbegli od rata. Poklanjamo im gitare i časove. Podržavam tu organizaciju tako što prodajem svoje gitare, a novac dajem toj organizaciji. Oni kupuju gitare za njih... Sama pesma ima više značenja. Jedno je nastalo iz sna u kojem smo brat i ja u ratu negde, razdvojeni. On misli da sam ja mrtav, ja mislim da je on mrtav. Našli smo se u tom snu.“

Stipendirate na „Berkliju“ jednog našeg gitaristu. Šta to za vas znači?

„Meni mnogo znači da mogu da stvarno pomognem nekome. Najbolje je investirati u ljude. Snaga ljudi!“

Šta je vaše zaveštanje?

„Nadam se da ljudi kroz moje pesme mogu da vide da možeš biti svoj, da imaš lep život svirajući muziku i da možeš svetu doneti nešto divno, da pozitivno svetliš u svom mraku. Da ne moraš da prodaš svoju dušu ili odagnaš snove. Uvek podsećam ljude da treba da sviraju jer to vole, i samo zbog toga. Publika nije glupa. Oni osećaju sve. Često kažem da ako neko želi da se bavi ovim poslom, treba da bude spreman da bude ogoljen na sceni, ne može se ništa sakriti. Ja upravo to volim, kad si potpuno otvoren i ranjiv.“

Čini se da ste sve postigli u životu, da li je to tako?

„Gladan sam novih iskustava. Najvažnije je šta možete naučiti i kako to da unesete u živote drugih ljudi. Jer kad sviram, u vama se dešava nešto lepo. Ne znam šta je to. Iskreno i ne želim da znam. Meni je dovoljno da znam da svirajući činim dobro.“