Josipa Lisac: Uvek sam želela da budem svoja

Josipa Lisac je bila i ostala pojam za umetnicu fantastičnog glasa sa autentičnim vizuelnim okvirom. Fuzija različitih žanrova u njenim pesmama kao i lakoća i uverljivost interpretacije opisani su u različitim antologijama jugoslovenske pop kulture.

Proslavljanje pola veka izuzetno uspešne karijere Lisac će otpočeti koncertom u Centru „Sava“, 14. februara na Dan zaljubljenih i dan Svetog Trifuna.

„Najteže je izaći sa muzičarima pred publiku i održati dobar koncert. To svi koji su ikada stali na scenu znaju. Potrudiću se da beogradskoj publici priuštim takav koncert. Nisam sigurna da ću imati nekog gosta na koncertu u Beogradu, već samo želim da se dobro osećam na sceni. Kada se dobro osećam na sceni, onda i publika uživa“, objašnjava proslavljena pevačica.

Tajnu trajanja, opstajanja i održavanja prepoznatljivog izraza na sceni, Josipa Lisac objašnjava verom u sebe i svoje umetničke standarde. Kako kaže, nikada sebe nije doživljavala kao avangardnu umetnicu.

„Nikada se nisam trudila da budem avangardna ili drugačija od drugih, već samo svoja i radosna na sceni. Kada sam počinjala, u Jugoslaviji su u modi bili festivali, ali nikada nisam pristala na ideju da ličim na neki opšteprihvaćeni model pop pevačice. Želela sam samo da sa publikom podelim svoje poimanje muzike. Kod mene muzika ne izlazi samo iz grla, već iz srca“, istakla je Lisac.

Prema njenim rečima, na njenu karijeru i samopouzdanje najviše je uticao Karlo Metikoš.

„U pola veka moja karijere meni je apsolutno najlepša muzička saradnja i život sa Karlom Metikošem (1940–1991). On je napravio za mene najlepše pesme, koje žive i danas. Napravio je antologijski album Dnevnik jedne ljubavi. Napravio je sve moguće hitove kao što su Magla, Danas sam luda... To su najlepši trenuci, na to sam ponosna“, naglasila je Lisac.