Počinje evropska turneja „Dropkik marfiza“, u DOB stižu u februaru

Kada su nastali 1996. godine, „Dropkik marfiz“ su predstavljali neočekivanu kombinaciju panka i tradicionalnog irskog muzičkog pripovedanja.

Basista i pevač Ken Kejsi tvrdi da su grupu na početku karijere opisivali kao mešavinu irskih folk legendi „Klensi Bradersa“ i pank institucije „Ramons“.

Dve decenije kasnije, „Dropkik marfiz“ imaju status jednog od simbola Bostona, uprkos tvrdnjama da, iako iskreni u onome što rade, svojim buntovnim stihovima, glasnim gitarama, irskim zastavama i plitkim trijumfalizmom predstavljaju samo neautentičnu apsurdnu karikaturu, koja ima smisla tek posle nekoliko ispijenih piva.

To nije sprečilo Brusa Springstina da 2011. godine gostuje na njihovom albumu Going Out In Style, o čemu je Kejsi rekao: „To je povezivanje dve generacije. Razdvaja nas mnogo godina, ali nam pesme povezuju slične teme, priče i vrednosti“.

Istog dana kada je u aprilu 2013. godine izvršen napad na učesnike Bostonskog maratona, Springstin se javio članovima grupe „Dropkik marfiz“ i pitao kako može da pomogne. Snimili su zajednički maksi singl, namenjen Kejsijevom humanitarnom fondu, posvećenom „prijateljstvu, ljubavi i odanosti“.

Pesme „Dropkik marfiza“ su korišćene u televizijskim serijama Porodica Soprano i Sinovi anarhije, zatim filmovima Dvostruka igra Martina Skorsezea i Bokser Dejvida Rasela, koji su osvojili ukupno šest Oskara.

Kejsi tvrdi da je album 11 Short Stories Of Pain And Glory inspirisan smrću niza ljudi iz okruženja benda.

„To je u središtu naših života - gubitak toliko prijatelja i rođaka. Ali, moraš da imaš nadu. Bilo bi dobro da je negde pronađeš. Okružen sam smrću, ali i ljudima koji su se izvukli iz dubokog očaja i uradili neverovatne stvari sa svojim životima“, kaže Kejsi.