„Bolero“ posle 88 godina postao javno dobro

„Imamo običaj da kažemo da se u svetu na svakih deset minuta izvodi Bolero“, rekao je za Frans pres Loran Petižirar, kompozitor i predsednik francuskog Udruženja autora.

Simfonijsko delo komponovano 1928. godine i prvi put izvedeno 22. novembra u Operi, prvobitno je bila muzika za balet koju je čuvena ruska balerina Ida Rubinštajn naručila od Ravela, njenog prijatelja čiji je ona bila mecena.

Bolero se odmah dopao kritičarima i ubrzo je doživeo planetarni uspeh, iako se melodija ponavlja u nepromenjenom laganom ritmu koja zbunjuje ljubitelje muzike. Neki muzički kritičari ipak smatraju to delo dosadnim.

Delo je objavljeno prvi put 1929. godine bez koreografije, a njegova prva scenska interpretacija izvedena je godinu dana kasnije.

„To je jednostavno delo, bez ikakvog pokušaja virtuoznosti“, rekao je sam Ravel, dok Petižirar smatra da je to eksperimentalni i precizan komad.

Delo koje su izvodili i najveći dirigenti, Pjer Bulez, Klaudio Abado ili Artutro Toskanini, inspiracija je za mnogo koreografe, među kojima je poznati Moris Bežar.

Bolero je od 1. maja prešao u javno dobro iako u Francuskoj dela to postaju 70 godina posle smrti autora. Ravel je umro 1937. godine. Njegovo delo je jer su autorska prava počev od 1938. bila zaštićena na 70 godina, na šta se dodaje još osam godina.

Ravel (1875-1937) bio je francusko-baskijski kompozitor i pijanista iz perioda impresionizma. Njegova muzika je suptilna, bogata i oštra. Ravelova klavirska dela Jeux d'eau, Miroirs i Gaspard de la nuit zahtevaju znatnu veštinu od izvođača, a njegove orkestralne kompozicije sadrže veliki raspon tonaliteta i mnogo instrumenata.

Široj publici, Ravel je ipak najpoznatiji po Boleru za koji je rekao da je „delo za orkestar bez muzike“.