Januar u znaku apokalipse i distopije

Muzej Jugoslovenske kinoteke tokom celog januara biće u znaku filmova s motivima apokalipse, postapokalipse, distopije i utopije.

Počev od 8. januara, na programu će biti klasična dela s tom tematikom, a neki od njih, poput „28 nedelja kasnije" Huana Karlosa Fresnadilja (2007) i „Ekvilibrijuma" Kurta Vimera (2002), prvi put će u Srbiji biti prikazani na velikom platnu.

Od starijih, čisto distopijskih ostvarenja, biće prikazane obe ekranizacije Orvelove „1984" (iz 1956. i 1984. godine), „Brazil" Terija Gilijema (1985), „Istrebljivač" Ridlija Skota (1982), "Loganov beg" Majkla Andersona (1976), „Zardoz" Džona Bormana (1976).

Najavljeni su i filmovi „Farenhajt 451" Fransoa Trifoa (1966), „Alfavil" Žan-Lika Godara (1965), „Autlend" Pitera Hajamsa (1981) i „Bekstvo iz Njujorka" Džona Karpentera, u paru s nastavkom „Bekstvo iz L.A." (1998).

Iz poslednje dve decenije odabrani su distopijski filmovi „Animatriks" Pitera Čenga (2003), „Trumanov šou" (1998) Pitera Vira, „Duh u ljusci" Mamorua Ošija (1995), „Plezentvil" Gerija Rosa (1998), „V kao Vendeta" Džejmsa Mektiga (2005), „Mračni grad" Aleksa Projasa (1998), „Ružni labudovi" Konstantina Lopušanskog (2006).

Od apokaliptičnih i postapokaliptičnih filmova starije proizvodnje, na programu su „Akira" Kacušira Otomoa (1988), „Dečak i njegov pas" El Kjua Džonsa (1975), „Na plaži" Stenlija Kramera (1959), „Pisma mrtvog čoveka" Konstantina Lopušanskog (1986), kao i petodelni serijal „Planeta majmuna" (1968-1981).

Serijal je sastavljen od Oskarom nagrađivanog klasika Frenklina Šafnera „Planeta majmuna" (1968), i njegovih nastavaka: „Ispod planete majmuna" Teda Posta (1970), „Bekstvo sa planete majmuna" Dona Tejlora (1971), „Osvajanje planete majmuna" Džeja Lija Tomsona (1972) i „Bitka za planetu majmuna" (1973) istog režisera.

Među novijim filmovima tog žanra su „Apokalipto" Mela Gibsona (2006), „28 dana kasnije", „28 nedelja kasnije" Huana Karlosa Fresnadilja, „Vodeni svet" i „Poštar" Kevina Kostnera (1995 i 1997), „Poslednja zima" Larija Fesendina (2006) i „Zemlja zmajeva" Roba Boumena (2002).

Od filmova koji se na neki način bave utopijom tu su: „Stalker" Andreja Tarkovskog (1979), „Misija" Rolanda Žofea (1986), „Čarobnjak iz Oza" (1939), „Viz" Sidnija Lumeta (1978), „Izgubljeni horizonti" Frenka Kapre (1937 - rekonstruisana verzija), „20.000 milja pod morem" Ričarda Flajšera (1954), obe verzije „Barona Minhauzena" (1943. i 1998), „U potrazi za Nedođijom" Marka Forstera (2004) i mnogi drugi.

Filmovi apokalipse govore o kraju sveta ili kraju ljudske civilizacije - ove koju poznajemo, neke koja je postojala, ili neke koju je autor izmaštao. Filmovi postapokalipse bave se stanjem i društvima koja nastaju nakon apokalipse.

Filmovi utopije bave se novom, idealno zamišljenom realnošću neke društvene zajednice, dok distopijska ostvarenja, za koja se često koristi termin „antiutopija", prikazuju mračnu, često ugnjetavačku ili totalitarnu stranu utopijski zamišljenih društava.