"Južni vetar" će promeniti sve

Uvodna ceremonija za proslavu tridesetog rođendana "Poslednjeg kruga u Monci", i dvadesetog rođendana "Rana", obeležena je filmom "Južni vetar" Miloša Avramovića.

Svakako da je odmah po izlasku na jesen 2018. godine ovaj film postao kvintesencijalno delo srpskog gangsterskog filma i ostvarenje koje definiše jedno vreme u beogradskom podzemlju.

Ako je Karudijan iz Monce bio junak sa margine socijalističkog društva, a Pinki i Švaba iz "Rana" gotovo dionizijski produkt Miloševićevog režima u kom su razbojnici dobili policijske legitimacije, onda je Maraš nova generacija beogradskog kriminalca, koji nije dovoljno visokotehnološki obrazovan da bude ruski haker ali jeste dovoljno tehnički obavešten da krade najnovija kola.

I što je još važnije, Maraš je kulturalno potpuno osvešćen - on ima etiku Karudijana jer je gledao Moncu, u sobi ima postere Le Mana kao Beogradski Fantom, ali isto tako zna i da se uklopi u imaginarijum američkog gengsta repa i srpske estrade koji se spajaju u nitro folk himnama Cobija i Raste koje dopunjuju zvučnu sliku ovog filma.

Nema više Karudijanovih priča o Bobu Dilanu i parodije na narodnjake iz "Rana", Maraš ima muziku iza koje stoje i junak i film, i ona je integralni deo ovoj multimedijskog brenda.

Maraš je u potpunosti dizajniran produkt više decenija razvoja srpskog kriminala u kome sada bez ikakve sumnje oni čine najuspešnije javno-privatno partnerstvo u našoj privredi.

Maraš kao srpski Toni Soprano

Zato njegova devojka sa kojom se useljava u novi stan nikada nije prikazana kao nitro folk gejša već je vidimo u kućnom ambijentu jer i sam junak želi da se pretvori u Tonija Soprana.

U ovako sveobuhvatno izgrađenom svetu Maraševe ekipe, ne treba da čudi da je pronađeno plodno tle za razvoj vrlo potentne multimedijalne franšize koju čine filmovi, televizijska serija i muzika.

Uporedo za izlaskom filma, aktuelne zvezde Cobi, Senida i Mili pustili su pesme iz filma da velikim uspehom, a svaka epizoda serije će na odjavnoj špici donositi po jednu novu muzičku numeru.

Kao što su američki reperi jednom posebnom kompilacijom obeležili rođendan De Palminog "Lica sa ožiljkom", sada naši trep i nitro folk velikani uporedo sa "Južnim vetrom" plasiraju svoje numere što gotovo nikada nije urađeno kod nas, sa ovakvom ozbiljnošću.

Ruku na srce, već nekoliko decenija je prisutan trend ukrštene promocije muzike i televizije, i mnoge serije su bile poznate kao odskočna daska za lansiranje novih bendova ili novih pesama već poznatih izvođača, međutim kod nas to nije postojalo sve do serije "Jutro će promeniti sve", a "Južni vetar" to diže na još viši nivo.

Suviše nasilan za biznis 

Prve četiri epizode sačinjene su od proširene verzije filma. Da bi postao Toni Soprano, Maraš pokušava da digne na noge svoj legalni posao - karting trkalište, ali ovo nije priča o njegovom poslednjem prljavom poslu, što je konvencija gangsterskog filma - ovo je prikazivanje slučaja kada je hteo da ukrade netipovan auto, da radi spontano, protivno svom vrhunski planiranom modus operandiju i zbog tog hibrisa nastrada.

U prve četiri epizode, negativac je Golub, takešikitanovski psihopata gledan iz vizure filmske tradicije, a u našem kriminalnom miljeu mogli bismo ga sagledati kao odraz Ranka Rubežića, kriminalca koji je bio suviše nasilan da bi se sa njim radio ozbiljan biznis, pod okriljem korumpiranih policajaca i državnih struktura.

Ovo je jedna od poslednjih uloga Nebojše Glogovca koja je donela njegov dar u potpuno novom ključu i drugačijem žanru.

Od pete epizode kreće nastavak serije u kom nema materijala iz filma.

Sada je Maraš posle četiri godine robije postao bliži Golubu nego što je ikada bio. Transformacija Miloša Bikovića je senzacionalna. U svakom kadru se oseća da je Maraš prošao skupu školu u gladijatorskoj akademiji Zabele.

Njegov život se raspao, najavljena srednjeklasna egzistencija kojoj je bila sklona njegova devojka u prvom filmu nastavila se za nju - i njegovog sina sada gaji srednjeklasni očuh.

Car je u međuvremenu postao regionalni narko bos, sa direktnim isporukama robe iz Bugarske i zaštitom policije.

Otvara se pitanje konekcije srpske ekipe i Bolivije, a kao i svaki Soprano ni Car u svojoj kući ne može pobeći od briga koje ne zaobilaze ni one koji se bave tako zanimljivim poslom.

Internacionalizaciju narko biznisa prati i internacionalno prominentniji glumac - bez većih teškoća ulogu Cara preuzima Miki Manojlović.

Ko je, zapravo, na robiji 

Slično "Mržnji" Matjea Kasovica u kojoj mladi junak kog igra Vensan Kasel panično pokušava da uđe u zgradu jer se napolju oseća kao u zatvoru, tako na samom početku pete epizode "Južnog vetra", Maraševi drugovi sa robije gledajući rijaliti program postavljaju pitanje ko je zapravo na robiji u ovom društvu.

Premijera pete epizode koincidirala je sa aferom u britanskim rijalitijima kada je voditeljka Karolajn Flek izvršila samoubistvo a izgradila je karijeru u programu čija su se dva učesnika već ubila.

Slični paradoksi koje junaci zapažaju daju snažnu društveno kritičku crtu ovoj seriji.

Dugo smo živeli u uverenju da nema potrebe za srpskim gangsterskim filmovima jer taj žanr ionako superiorno prave Amerikanci.

Međutim, danas je upravo Holivud u deficitu kad je reč o tom žanru, i "Južni vetar" spada u red vanameričkih ostvarenja koja su povela talas obnove gangsterskog filma.

Ne samo da najveći aktivni reditelj gangsterskog filma odavno nije Amerikanac, već Francuz Žak Odijar nego i dobri naslovi dolaze sa tako egzotičnih destinacija kakve su Srbija sa "Južnim vetrom" ili Iran sa filmom "Samo 6,5" koji će biti prikazan na ovogodišnjem FESTu.

"Školovanje" u Zabeli

Srećom scene u Zabeli, ako izuzmemo da u njoj nema rasnog diverziteta kao u Odijarovom Proroku ili nehumanih uslova boravka kao u "Samo 6.5" deluje kao moćna lokacija, jedna od najživopisnijih privoljenih na ekran u istoriji našeg serijskog programa.

U rasponu od godinu dana, u serijama "Grupa" i "Južni vetar" dobili smo dve snažne a stilski potpuno različite slike beogradskog podzemlja, sa različitim autorskim postupcima.

Dok je "Grup"a bazirana oko nepotrošenih lokacija, mladih glumaca u glavnim ulogama i uvođenja novih ljudi iza kamere, "Južni vetar" je gangstersko ostvarenje stare škole sa velikom glumačkom zvezdom u centru, Milošem Bikovićem koji je odavno prerastao srpske okvire ali je spreman da se povremeno vrati i pokaže nam zašto je to tako.

Ovako ozbiljna transformacija se retko sretala na našoj televiziji do sada i postavljen je novi standard. I nije tu samo stvar u mišićima već i u emocijama, o čemu svedoči izuzetno decentna scena Maraševog dolaska na sinovljev rođendan koja je mogla da pođe mnogim stranputicama a nije.

Senke "Senki"i danski recept 

Isto važi i za ljude iza kamere. Reditelj i producent Miloš Avramović okupio je iskusnu ekipu talentovanih ljudi i dao im da rade ono što najbolje znaju.

Posle rada na "Senkama nad Balkanom", direktor fotografije Ivan Kostić podiže svoj domet još dalje, a scenarista Petar Mihajlović pokazuje zašto je već godinama jedan od naših najzanimljivijih dramskih ali i proznih pisaca.

Južni vetar vešto spaja ispoliranost pop-gangsterizma u kome je ova delatnost neumitno fetišizovana sa autentičnošću lokalnog miljea.

Avramović uspeva u ovom hodu po žici i to je svakako najveći uspeh ovog projekta. Otud Južni vetar odlikuju lakoća izlaganja likova i priče i stvara utisak kako ovakve sadržaje gledamo oduvek iako su oni poprilična novina kod nas.

Stoga, možda će nam biti potrebno i malo vremena da u potpunosti sagledamo koliki je iskorak u žanrovskom pogledu doneo ovaj projekat.

Konačno je danski recept krimića o jugoslovenskim gangsterima sproveden u delo i kod nas. Kriminal se najzad dešava pred kamerom a ne iza nje.