Dodela prvih Oskara – Južnoj Koreji, Hoakinu Finiksu, Bredu Pitu...

I taman kada je mislio da je kraj sa osvajanjem pozlaćenih statueta, južnokorejski reditelj Bong Džun Ho, nastavio je da izlazi na scenu Dolbi teatra. Nakon prve osvojene nagrade za najbolji originalni scenario, nizali su se Oskari za najbolje međunarodno ostvarenje, režiju i najbolji film.

„Kada sam počinjao da se bavim filmom, zapamtio sam izreku da je 'Ono što je najličnije je i najkreativnije'. To su reči Martina Skorsezea. Kventin Tarantino je neko ko uvek pominje moje filmove i tavlja ih na liste svojih omiljenih. Vi ste reditelji kojima se divim, i kad bi mi Akademija dozvolila, uzeo bih motornu testeru i podelio Oskara sa vama“, rekao je južnokorejski reditelj.

Tokom oskarovske svečanosti, bilo je satiričnih kritika na račun malog broja nominovanih Afroamerikanaca. U sličnom tonu bio je govor Hoakina Finiksa kome je Džoker doneo prvog Oskara za glavnu mušku ulogu.

„Najveći poklon za glumca je mogućnost da koristi glas koji će predstavljati ljude koji nemaju svoj glas. Zato smo mi glumci borci za različitost, bilo da je reč o rasizmu, rodnoj ravnopravnosti ili pravima LGBT osoba“, istakao je Finiks.

Drugačije iznijansiran bio je govor Rene Zelveger nakon osvojenog drugog Oskara u karijeri koji joj je doneo film Džudi za glavnu žensku ulogu.

„Moram da kažem da je proteklih godinu dana slavljenja Džudi Garland bio svojevrstan podsetnik da nas naši junaci objedinjuju, da nas inspirišu da pronađemo najbolje u sebi i da odamo priznanje svim herojima. Kao jedan narod treba da smo ujedinjeni“, rekla je Rene.

Slavio se i prvi glumački Oskar Breda Pita koji je maksimalno nadahnut Tarantinovim delom Bilo jednom u Holivudu, zasluženo trijumfovao u kategoriji Sporedna muška uloga.

„Ovu nagradu posvećujem Kventinu Tarantinu – ti si jedinstven i neponovljiv. Filmski svet bi bio mnogo gore mesto da nema tebe“, rekao je Pit i zahvalio celoj ekipi kaskadera. 

Na 92. dodeli Oskara pevao se sving soul, novopečeni oskarovac Elton Džon razmrdao je Dolbi teatar sa pobedničkom pesmom iz Roketmena, slavilo se pripovedanje i slavile su se žene kao superjunakinje i heroine – prvi put u istoriji Oskara, orkestrom je dirigovala žena.