Film „Zviždači“ na 25. Festivalu autorskog filma

Kulturni Reditelj Korneliju Porumboju proslavio se 2006.godine kada je u Kanu proglašen najboljim debitantnom za izvrsnu crnu komediju 12.08 istočno od Bukurešta.

Posle kamerne drame, policijskog filma u kojem se bavio definicijom savesti - Policija, pridev- ponovo se vratio jeziku, kao vodećoj preokupaciji.

Snimio je priču o korumpiranom policijskom inspektoru bukureštanskog odseka za narkotike, latino mafijašima i jednoj fatalnoj ženi - koji kriminalne transakcije od droge realizuju uz pomoć jezika zviždanja.

Reditelj je inspiraciju za film dobio pre desetak godina gledajući televizijsku emisiju o jeziku „silbo gomero“, kojim govore stanovnici španskog ostrva La Gomere.

Od 12.08 istočno od Bukurešta do Zviždača, vaši filmovi imaju izraženu političku nit?

Naravno, da. Uvek smo politični čak i u svom stavu, i mislim da je i film na određenom nivou politički. S druge strane - to je komentar Rumunije, ali za mene je tipičnije zanimanje za likove.

Porumboiju je sa gotovo „nepodnošljivom“ lakoćom kreirao kompleksno, višeslojno ostvarenje koje kao da sjedinjuje njegova prethodnea dela, ironično se poigravajući sa žanrovima i referencama. Sve to uz podršku izvrsnih glumaca, standardno upečatljivog Vlada Ivanova i neočekivano dobre Katrinel Marlon.

 Da li je bilo teško naučiti jezik zviždanja?

„Bili smo na dvonedeljnom kursu s učiteljem iz Španije. Nakon što nam je objasnio osnove, kako da nađemo zvuk, kako da držimo ruku i prst u ustima, pa i jezik, počeli smo da zviždimo, da vežbamo kod kuće, i radili smo to godinu dana. Ali da, mi zviždimo u filmu, nismo nahovani“, rekla je  je glumica Katrinel Marlon.

„Kad smo počeli da učimo taj jezik, mislio sam da će biti lako. Ali s vremenom, korak po korak, shvatio sam da je mnogo teško. Istovremeno je bilo i smešno, jer ako pokušaš da staviš prst u usta, zagrcneš se,idu ti suze, ali na kraju smo uspeli“, istakao je glumac Vlad Ivanov.

U slučaju ove neo noar ekstravagance, kojom reditelj izlazi iz heremetičnih rumunskih okvira, treba se prepoustiti duhovitom i elegantnom načinu na koji je kreiran luksuzno pomereni, opušteno apsurdni svet u kome više nije ni važno ko koga špijunira i da li će mafijaši biti uhapšeni, a milioni pronađeni.