Da li je poznato prezime prečica do uspeha

„Ja nemam problem sa tim ni ko sam ni šta sam ni čija sam, ni odakle potičem, već imam problem sa tim jednim te istim pitanjem, kako je to biti dete nekog uspešnog“, rekla je glumica Milica Janketić.

„Mnogo veća masa poznaje i upoznata je sa radom vašeg roditelja u tom smislu dokazivanje je prirodna potreba mladog čoveka“, istakla je muzičarka Lena Kovačević.

Sa radom Miličinog oca glumca Mihaila Janketića i Leninog, dramskog pisca Dušana Kovačevića, publika u Srbiji je vrlo dobro upoznata.

Ono što je manje poznato jeste pitanje s kojim se ove dve žene stalno susreću-koliko im je olakšavajuća okolnost to što su deca uspešnih ljudi?

„Nije ni važno šta mislite i šta ćete reći kad narod svakako ima svoj stav o tome i da ima predrasude da je to lakše, i u mom slučaju će reći da taj neko je upisao fakultet preko veze, dobio je ulogu preko veze, sve je dobio lako, to nije istina. Zašto ljudi ne pominju što moj brat nije upisao dva puta FDU, nego iz trećeg puta novosadsku akademiju, zašto niko ne pominje da ja nisam zaposlena ni u jednom pozorištu. Sve te uloge koje ja nisam dobila, sve te kastinge i audicije koje ja nisam prošla da ja svoje projekte sam sama stvorila i sama napravila“, napomenula je Milica.

Takođe, ljudi su skloni da uspeh koji dete ostvari pripisuju talentu koji je nasledio od roditelja. Opet, postoje i oni koji smatraju da talenat nije nasledan, a da je jedina prednost dece ostvarenih ljudi ta što su podignuti u nešto drugačijoj sredini.

„Nekako to odrastanje u određenom okruženju dovodi do stvaranja određene atmosfere, inspiracije, informacija mogućnosti da se nekako afirmišu u nekom poslu, dakle, ne počinju od nule i ne moraju tek da uđu u neku profesionalnu priču već od malena odrstaju uz to i samim tim su im zakonistosti nekog posla i karijere poznati, imaju iskustva s tim, s te strane možemo da kažemo da im je lakše“, istakla je porodični psihoterapeut Radmila Vulić Bojović.

Lena se seća šta je sve naučila odrastajući uz oca.

„I nekako sam učila, ne samo od njega nego i od Bore Todorovića, Bate Stojkovića, od ljudi uz koje sam rasla, jer sam išla na njihove probe. Gledala sam tu vrstu posvećenosti svom poslu i to mi se jako dopadalo, odgovornost i pristupanje zadacima na odgovoran način, odnos prema prijateljima prema kolegama, odnos prema ljudima s kojima radite, kao što smo se mi danas sreli, dakle, to su sve neke stvari koje sam u hodu mogla da vidim i stvari koje su mi se dopale, naravno druge vrste umetnosti su u pitanju, ali ta neka načela se trudim da primenim“, napomenula je Lena.

Trudi se i da sledi svoje izbore. Da bude svoja. Međutim, to ne znači da ne postoje oni kojima je poznato prezime prečica do uspeha.

„Mislim da je to pogrešan put i da je nadareno dete ako hoće da ide tim putem mora na vreme da otkrije sopstveni način izražavanja", rekao je Momčilo Rajin.

Ali taj način ili put vrlo je uzak. Utkan je između uspeha roditelja i sopstvenih želja, što često predstavlja opterećenje. I zbog toga ne treba da čudi što su vrlo često najuspešniji u poslu upravo oni bez stega te vrste.

„Pogotovo u rokenrol muzici koja je nastala praktično pa još od 60-ih god kada ti mladi muzičari koji su se latili gitare nisu imali ispred sebe nikakvo opterećenje i ne znam kako velike uzore koje su morali da nadmaše, već su imali tu slobodu da kreiraju prostor u kome mogu slobodno da izražavaju svoja osćenja i svoj stav prema svetu", istakao je kritičar Momčilo Rajin. 

Iako često mislimo kako je deci uspešnih ljudi lakše da se i sami ostvare u karijeri, jer su im roditelji utabali put, u razgovoru sa našim sagovornicima uvideli smo da to uopšte nije pravilo.

Izuzeci sigurno postoje, ali biti dete osobe koja se dokazala u svojoj profesiji, za većinu je velika odgovornost. I zbog toga im ne može biti lakše, već teže.