Za „Neretvu“ je i Pikaso odbio honorar i pravi most dignut u vazduh

Povodom 50 godina od premijere filma „Bitka na Neretvi“, reditelja Veljka Bulajića, u filmskoj galeriji Kulturnog centra Beograda otvorena je dokumentarna izložba „Put do slobode mora biti čist“.

Srušen je pravi most, ali nijedan kadar nije ušao u film, jer se po miniranju podigla velika prašina zbog koje nije moglo da se snima. Ta scena kasnije je ponovljena na maketama.

Snimanje je trajalo godinu i po dana, igrale su svetski poznate glumačke zvezde, Orson Vels, Jul Briner, Sergej Bondarčuk i najveći jugoslovenski glumci: Milena Dravić, Boris Dvornik, Ljubiša Samardžić, Bata Živojinović.

JNA je ustupila 10.000 vojnika i vojna vozila. Procenjuje se da je film koštao između sedam i 12 miliona dolara, finansijski je pomoglo
oko 60 državnih firmi.

Nominovan je za Oskara za najbolji strani film, a Pikaso je za plakat engleske verzije filma dobio kutiju najboljih vina iz tadašnje Jugoslavije.

O filmskom ostvarenju Veljka Bulajića kao produkcionom fenomenu govori izložba fotografija „Put do slobode mora biti čist“.

„Izložba je podeljena u tri celina. Jedna je sastavljena od kadrova iz filma, odnosno krupnih kadrova glavnih glumaca. Druga je sačinjena od fotografija iza kamere, dok su u trećoj totali na kojima može da se vidi ta produkcijska moć. Na izložbi je i čitav zid posvećen novinskim člancima da bi se stekao utisak o buri koju je izazvao“, objašnjava Maja Medić, priređivač izložbe.

U tom smislu italijanska štampa je pozitivno ocenila film, u Španiji je bio zabranjen. I pola veka od premijere jugoslovenski partizanski film „Bitka na Neretvi" nije dobio pravi analitičko-kritički pristup i treba mu se kao i ostalim ostvarenjima na temu Drugog svetskog rata, vratiti kao gledaoci, smatra filmski kritičar Miroljub Stojanović.

„Ti filmovi su bili veoma kompleksni, nego što je ovlašno ideološki kontekstualizovano. Ta homunistička perspektiva i humanističko-borbeni angažman je zaista njihovo primarno svojstvo“, ističe Stojanović.

Ni vizuelni aspekti nisu bili za potcenjivanje.

„Sa ove vremenske distance doživljavamo ga u superlativu, pre svega kada su u pitanju produkciona i glumačka ostvarenja“, navodi Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke.

Film Bitka na Neretvi premijerno je prikazan 29. novembra 1969. na otvaranju sarajevskog kulturno-sportskog centra Skenderija, a pored Josipa Broza Tita i filmske ekipe, prisustvovali su i Sofija Loren i Omar Šarif.

broj komentara 12 pošalji komentar
(četvrtak, 21. nov 2019, 17:30) - Sasa [neregistrovani]

Iskreno

Kakvi god bili komunisti su nam doneli slobodu u skoli su te ucili da budes covek...borili su se srcem i dusom za slobodu svoga naroda od fasista I domacih koljaca.....normalno imali su i svojih gresaka ali da budemo iskreno....ko ih u svetu nema....idealno drustvo ne postoji !

(četvrtak, 21. nov 2019, 15:54) - Sasa [neregistrovani]

Zbogom oruzje do narednog rata...

Nadam se da ce buduce generacije politicara doci iz redova historicara jer jedino oni mogu prepoznati,spoznati i preventivno spreciti ponavljanje gresaka iz nase burne proslosti!?!

(četvrtak, 21. nov 2019, 14:41) - anonymous [neregistrovani]

nikad

Kada će da se slože partizanovci i zvezdaši, četnici i komunisti, ustaše i partizani, rusofili i zapadnjački špijuni?

(četvrtak, 21. nov 2019, 14:11) - anonymous [neregistrovani]

Prilog diskusiji o odnosu Veljka Bulajica i Hajrudina Krvavca prema ustasama

Bitka na Neretvi. U toku noci pao Prozor, Centralna Bolnica prolazi ujutru kroz varos. Na trgu, na velikoj kaci sa kiselim kupusom stoji Sava Kovacevic. Kako koji tifusar prolazi on mu gurne u ruke glavicu kiselog kupusa, koju ovaj raspomamljeno jede. Rekli mu doktori da tifusarima treba C-vitamin, a on se po zimi moze naci jedino u kiselom kupusu. Pored kace stoji mestanka sa 4-5 male dece i jauce "A sto ce moja djeca jesti?". Sava se okrene i kaze: "Zeno, lepo sam ti rekao, samo nam reci gde ti je muz i odmah cu da ti vratim sav kupus!"

(četvrtak, 21. nov 2019, 13:57) - sumenko. [neregistrovani]

@A danas nije zlo

Kada takav komentar postavis razmisli da i dan danas Srbija placa kredite iz marsalovih lovorika luksiza i trosenje para za rezimsku istoriju.

(četvrtak, 21. nov 2019, 13:53) - pereee [neregistrovani]

strasno

Rusilo se na sve strane, pare se pozajmljivale, a narod ih vracao. Zivija drug tito i drugovi komunisti!
Komunizmu je trebalo 60 godina da od coveka napravi majmuna!

(četvrtak, 21. nov 2019, 13:38) - anonymous [neregistrovani]

A danas nije zlo

Sloboda nam je upropasćena, standard nam je upropašćen, radost u nama a naročito kod dece je uništena, a sad kad kriminal i strah napreduju dobro ti je.
U kojem sloju društva li ti živiš?!

(četvrtak, 21. nov 2019, 13:31) - Djordje Jovanovic. [neregistrovani]

Neretva.

U tom filmu su Smoki i Bata poubijali pola vermahtove vojske i apsolutno smenili sa prvog mesta Jon Vejna po smaknucu americkih indijanaca

(četvrtak, 21. nov 2019, 13:29) - anonymous [neregistrovani]

Most

Nije bilo potrebno "izmišljati" junake, oni su postojali i ostajali u sećanjima preživelih. Etika, solidarnost i kult "ranjenog borca" bili su toliko jaki, da su i neprijatelji ostajali zbunjeni o čemu danas može da se čita u digitalnoj nemačkoj arhivi. Josip Broz je voleo film i ulagana su velika sredstva, to je nesumnjivo. Nesumnjivo je i da su partizani davali ono najdragocenije - živote. Samo me u komentarima poštedite kukumavčenja nad "ugroženim srpskim interesima", poštenim četnicima i bla bla bla....

(četvrtak, 21. nov 2019, 11:49) - anonymous [neregistrovani]

Наслов

Комунистичка пропаганда , уложили су милијарде у стварање лажних јунака . Ни данас Срби не могу да се освесте и да виде колику су нам штету направили . Чисто зло !