„Dnevnik Diane Budisavljević“ 11. novembra na programu „Slobodne zone“

Srpska premijera ostvarenja koje govori o Diani Budisavljević, Austrijanki, udatoj za Srbina u Zagrebu, koja je organizovala akciju spasavanja i zbrinjavanja oko 10.000 srpske dece iz ustaških logora u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, zakazana je za 11. novembar.

Film je na Pulskom filmskom festivalu 2019. godine osvojio šest nagrada. Predstavlja crnobelu fuziju igranog, dokumentarnog i arhivskog materijala, dramatizacije autentičnih događaja, komponovane eksperimentalne i klasične muzike.

Izbor za selekciju Horizonti Balkana napravili su Jelena Maksimović i Ivan Bakrač, a obeležiće ga filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama, ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.

Dugometražni dokumentarni film Andreja Korovljeva Tusta približava nam život Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda „KUD Idijoti“ iz Pule.

Kroz arhivske materijale i intervjue s članovima benda, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava, ograničenim aktivnostima benda i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj.

Film makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske Bog postoji: njeno ime je Petrunija imao je premijeru na ovogodišnjem Berlinalu gde je dobio Nagradu ekumenskog žirija. Film je dobitnik nekoliko nagrada na letnjim festivalima i favorit publike.

I dokumentarni film srpske autorke Jelene Radenović Umetnost sećanja podseća nas na nasleđe prošlosti. To je film o monumentalnim spomenicima podignutim u periodu socijalizma na tlu bivše Jugoslavije.

Minimalistički debitantski film Čudovišta rumunskog reditelja Mariusa Olteanua okreće se unutrašnjoj, ličnoj borbi i preispituje odnos glavnih protagonista kroz njihove susrete sa potpunim strancima.

U dokumentarnom omnibusu Palata za narod bugarskih reditelja Georgija Bogdanova i Borisa Misirkova glavni protagonisti su građevine u Moskvi, Sofiji, Bukureštu, Berlinu i Beogradu koje predstavljaju remek-dela arhitekture iz perioda socijalizma i svedoče o istorijskim preokretima u Istočnoj Evropi u drugoj polovini 20. veka.

Arhivski materijali, intervjui, savremeni snimci, glasovi naratora i citati grade strukturalno kompleksan omaž ovim izuzetno značajnim građevinama.

Petnaesti jubilarni filmski festival „Slobodna zona“, 7. novembra, otvara film Areta Frenklin – Amejzing grejs () u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom „Sinepleksu“.