„Grupa“ će promeniti sve

Ako bismo izdvojili dve karakteristike srpskog serijskog programa u proteklih petnaest godina, onda su to pre svega i dalje nezamenjiva uloga naših serija u borbi za gledanost, ali i vrlo brzo formiranje trendova na ekranu. Te dve stvari se ne mogu razdvojiti. Kada su serije osnovni motor gledanosti, onda ona mora uticati na formiranje određene formule.

Kada je serija Ubice mog oca probila barijeru koja je postojala između kriminalističkog žanra i srpskih redakcija dramskog programa, krenula je ekspanzija ovog žanra, kako u pogledu direktne proizvodnje žanrovskog sadržaja, tako i u pogledu oslanjanja na njegove postulate u nekim drugačijim pričama.

Kao što je u periodu dominacije Šotrinih ekranizacija Mir Jam, smeštanje serija u epohu i oslanjanje na melodramske obrasce bilo svojstveno i drugačijim pričama - recimo Montevideu ili Jagodićima, koji se pre mogu opisati kao sportska patriotska freska ili krimić u epohi, takva je sada situacija sa krimićima.

Međutim, krimići su se ispostavili kao bitno inkluzivniji, a raznovrsnst pristupa je mnogo veća. Tako danas imamo serije o javnoj bezbednosti (Ubice mog oca), tajnoj službi (Državni službenik), običnim građanima upletenim u delovanje podzemlja (Besa), ženama koje su ostale iza muškaraca izginulih na pločnicima (Pet), zatim misteriozne priče koje samo koketiraju sa krimićem (Dug moru, a donekle i Pet) a kao spoj ranije estetike vezane za epohu i ove nove, oličene u Senkama nad Balkanom.

Otud, prebacivanje fokusa televizijskih autora na obrasce krimića ispostavila se kao neočekivani kreativni podsticaj i rezultirala je ponudom koja je sve samo ne jednolična, iako se u osnovu nalazi isti žanr. Neki od tradicionalno popularnih žanrova poput komedije otišli su u senku, i od okosnice programa postali su izuzetak, dočim se epoha koliko-toliko drži samo zbog sapunskih opera (Crveni mesec) i komemorativnih istorijskih ekranizacija značajnih događaja i dela (Koreni).

U tom pogledu, Grupa predstavlja produžetak estetike televizijske serije Žica (ranije kod nas prikazivana pod naslovom Doušnici, ali je regionalni HBO sada ovako naziva) čiji je kreator Dejvid Sajmon smatrao da serije mogu biti i romani našeg vremena. Sajmon je sa svojim kreativnim partnerom Edom Barnsom, a posle uspešnog iskustva na serijama Odeljenje za ubistva i Ćošak napravio pet sezona Žice i kroz priče o policajcima i narko-kriminalcima, korupciji u javnim službama i truljenju grada Baltimora prikazao mnogo šire društvene kontradikcije.

Grupa pokušava da ima sličan zahvat, da prikaže policajce i dilere koji deluju na terenu ali i privrednike koji su svoj kapital izgradili lovom u mutnom i krvavim narko-evrima. Za razliku od Južnog vetra koji se bavi i izgradnjom ikonografije svojih junaka na pola puta između Lica s ožiljkom Brajana De Palme i Proroka Žaka Odijara, pristup Grupe je bitno drugačiji.

Reditelji ne grade protagonizam svojih junaka u klasičnom televizijskom maniru. Njihovi glavni junaci su stopljeni sa okolinom. Kamera se neće zaustaviti kako bi ih istakla ili kako bi usmerila naš pogled više na njih nego na nekoga drugog. Autori pokušavaju da nam prikažu kako to „stvarno“ izgleda, a u stvarnom svetu nema filmski izgrađenih heroja i krupni planovi ne dolaze onda kada to odgovara autoru već sudbini.

Manir serije Grupa je art-haus i po tome se ona razlikuje od ostalih. Granica realizma se pomerala, pa danas i prve sezone Žice deluju kao da su estetizovane. Tako da Žica donosi jednu svežu sirovost. To ne znači da njeno glumci neće moći da se vremenom istaknu - recimo, rolu sličnu inspektoru Gagi koju igra Igor Benčina u Grupi imao je Džoel Kinaman u seriji Ubistvo i vremenom je iz nje postao bioskopska zvezda.

Nepotrošenost estetike ove serije jednim velikim delom proističe i iz mlade ekipe, novih scenarista čije se rečenice još nisu ofucale i reditelja čija rešenja gledamo po prvi put. U tom pogledu, Grupa ima sličnu ulogu kao Jutro će promeniti sve u uvođenju novih talenata na televiziju. Time RTS konačno odlučuje i da se vrati svom duhu koji je ranije gajio, a to je da kroz svoje programe lansira nove ljude u našu kinematografiju.

Ipak, upravo zahvaljujući kriminalističkom žanru, Grupa može da pretenduje i na bitno veću gledanost od Jutro će promeniti sve i da svojim autorima pruži vatreno krštenje u domenu vrhunskog mejnstrima.

Sajmonova ideja da serije budu romani novog doba je često citirana. Ali autor te ideje je Majkl Man, veliki sineasta koji je izgradio ime na televiziji, a za uzvrat je izgradio televiziju. On je smatrao da je njegova serija Kriminalistička priča pokušaj da se roman našeg doba stvori na televiziji.

Majk Torelo, glavni junak Manove serije, i njegova ekipa bili su glavna inspiracija za čitavu generaciju beogradskih policijskih inspektora da se zaposle u policiji. Grupa stoga zatvara taj krug koji je krenuo od Mana i njegovog angažovanja nekadašnjeg čikaškog policajca da postane glumac do aktuelne poetike u kojoj se srpski glumci u ovoj seriji susreću sa darovitim naturščicima u značajnim ulogama.

Uprkos tome što Grupa nema mnogo veze sa estetikom koja je onomad izgradila inspektora Torela, ona ipak jeste zanimljiv srpski doprinos toj tradiciji.